Protiv Rusije i Kine: EU zaliva Balkan novcem

0
12

EU i zemlje Balkana su dokumentovano potvrdili da je Brisel pružio više pomoći regionu nego bilo ko drugi. Evropska unija je zabrinuta zbog sve većeg uticaja Rusije i Kine u regionu u svetlu pandemije koronavirusa koja je pogodila svet.

Tokom koronavirusne pandemije, Evropska unija je pružila više pomoći balkanskim državama – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i nepriznatom Kosovu nego bilo koji drugi međunarodni partner. To se navodi u deklaraciji usvojenoj po rezultatima onlajn samita, kojem su prisustvovali lideri 27 zemalja EU i šest balkanskih država.

Dokumentom se, takođe, ukazuje da je Brisel i dalje snažno privržen perspektivi da – svih šest država uđe u sastav EU.

Kako je rekao premijer Hrvatske, Andrej Plenković, tokom konferencije za novinare, zemlje EU su „usvojile novu metodologiju“ koja će pomoći Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji da se pridruže Evropskoj uniji.

Lideri su nastupili neutralno, kako bi izbegli nepotrebne nesuglasice kojih na Balkanu ima mnogo. Treba napomenuti da sedam učesnika samita ne prizaje nezavisnost Kosova.

Prvobitno je samit trebao da se održi u Zagrebu i postane glavni događaj za hrvatsko predsedavanje u EU. Zbog pandemije, održavanje samita je bilo ugroženo, ali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je da se on održi u formatu video konferencije.

Prema Rojtersu, važan deo onlajn sastanka odnosio se na demonstraciju nezadovoljstva EU rastućim uticajem Rusije i Kine u regionu, na pozadini borbe protiv koronavirusa.

„Samit je, sam po sebi, jasan signal: mi želimo da se pridružite [EU]. Ali, mi takođe hoćemo da istaknemo: ne možete da se prepuštate Kini i Rusiji kad god vama to odgovara „, rekao je jedan od izvora agencije.

Istovremeno, prilikom razgovora sa izvorom, preneto je krajnje nezadovoljstvo evropskih diplomata time da balkanske države nisu pravilno ocenile sredstva od 3,3 milijarde evra, koje im je EU uputila za borbu protiv koronavirusa.

Prema njihovom mišljenju, ova podrška Evropske unije značajnija je od humanitarne pomoći koju su Rusija i Kina ukazale Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini.

Pružanje materijalne pomoći balkanskim državama sadržano je u tekstu za planirani zagrebački samit. Prema ovome, 2,45 milijardi evra treba da bude iskorišćeno za obnavljanje ekonomija balkanskih država posle krize, a ostatak izdvojenog iznosa – za podršku nacionalnim zdravstvenim sistemima.

Zapravo, žalbe da je Evropska unija napustila balkanske države i ostavila ih da se same suoče sa epidemijom, traje više od mesec dana.

U martu je srpski predsednik, Aleksandar Vučić, oštro kritikovao Brisel i istovremeno je uputio reči zahvalnosti kineskom lideru Si Đinpinu. U to vreme, Kina je bila jedina zemlja koja je Srbiji isporučila maske i drugu medicinsku pomoć. Ubrzo je i Moskva prišla u pomoć Beogradu, poslavši u zemlju vojne lekare.

Međutim, „uticaj Rusije“ nije toliko primetan u Srbiji. Tokom provedenog samita, Vučić je potvrdio neizbežnost evropskog puta za Beograd. Govoreći o nedostatku evropske solidarnosti u početnoj fazi pandemije, naglasio je da su dela važnija od reči i podsetio na pomoć koju je Srbija pružila evropskim državama.

Jedine zemlje u kojima je EU, od izbijanja pandemije, uspela da pridobije simpatije su Severna Makedonija i Albanija.

Međutim, rastući uticaj Pekinga i Moskve na Balkanu predstavlja simptom ozbiljnijih problema u regionu. „Rizik nije u tome da će zapadni Balkan postati kineski Eldorado. Činjenica je da će region potonuti – društveno, ekonomski i demokratski – pod uticajem epidemije i realnosti koju je ova otkrila „, piše Natali Tocci, direktorka italijanskog Instituta za međunarodne odnose i autorka Globalne strategije EU, u kolumni za Politico.

Ona ističe da u proteklih 10 godina balkanske države klize u autoritatizam. Ovu tezu potvrđuju i primeri Srbije i Crne Gore.

Prema izveštaju Freedom House-a, Beograd i Podgorica, prvi put nakon 2003. godine, prestali su da se klasifikuju kao tranzicione demokratije, spuštajući se na nivo hibridnih i polu-autoritativnih režima.

Demokratske reforme, potrebne za pristupanje EU, više nisu toliko važne. To je zato što se i Evropska unija poslednjih godina suočava sa unutrašnjim kontradiktornostima, kažu autori izveštaja. Aktivna politika Rusije i Kine u regionu samo je pogoršala ovaj trend, još jednom pretvorivši Balkan u geopolitički nestabilan region.

Izvor: Gazata.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име