„Rusi se ne predaju!“ – istorija pojave slogana

© Kolaž/Ridus

Danas ću vam reći nešto o istoriji našeg slogana „Rusi se ne predaju!“. U principu, on je prisutan u ruskom mentalitetu na genetskom nivou.

Čak je i grčki istoričar Leo Đakon daleke 971. godine primetio da se Sloveni koji žive severno od Crnomorske regije retko predaju neprijatelju.

Legendarni poklič „Rusi se ne predaju!“ izašao je iz usta kapetana Sekerina, komandanta ruskih rendžera, koji su upali u zasedu na Kavkazu. Neprijatelja je bilo 20 puta više, ali rendžeri su se borili do poslednjeg, a četvorica učesnika bitke sa ruske strane uspela su da se probiju iz okruženja i svima su ispričali poslednje reči svog komandanta. Bilo je to 1803 …

Prvi od ruskih vladara, koji je izgovorio slogan „Rusi se ne predaju!“, je car Nikolaj Prvi.

Ruski brod „Rafail“ izgubio se u magli i, zatim, kada se našao u turskom okruženju, spustio je zastavu i predao se. Nikolaj, besan zbog toga, kriknuo je „Rusi se ne predaju!“, pa je car naredio Crnomorskoj floti da se osveti Turcima zbog nanešene sramote. Admiral Nahimov spalio je tursku eskadrilu u bitki na Sinopu, u čijem je sastavu bio i brod „Rafail“, preimenovani u „Fazli-Alah“. Sam izdajnički brod ritualno je raznet u komade istovremenim pucanjem iz 100 topova sa broda „Carica Marija“. Čitav svet je saznao za ovu nacionalnu osobinu ruskih vojnika tokom Prvog svetskog rata.

Verovatno su svi čuli za „Napad mrtvih“, tj ruske branioce tvrđave Osovec na reci Bobra. Cele godine su je opsedali odabrani bataljoni nemačke pješadije, ispalivši nekoliko hiljada granata i bombi na tvrđavu koju su branili ruski vojnici i oficiri.

Na kraju su Nemci primenili otrovni gas. Kao odgovor na to, ruski vojnici su izašli iz tvrđave sa bajonetima u jurišnom napadu, pljujući krv kroz zavoje na licima. Izgledali su kao živi zombiji. Tako je 60 polumrtvih vojnika 13. čete Zemljanskog puka carske vojske nateralo u beg 14 nemačkih bataljona.

U Drugom svetskom ratu ovaj poklič prisvojili su svi sovjetski vojnici, bez obzira na nacionalnost. 22-godišnji Adigejac, pesnik i političar Husen Andruhaev, pokrivajući povlačenje svojih saboraca u blizini Luganska, u novembru 1941. godine, kriknuo je „Rusi se ne predaju!“ Nemcima koji su ga opkolili i sve ih, uključujući i sebe, razneo svežnjom protivtenkovskih granata.

Ova priča je došla do Staljina i postala je deo sovjetske vojne propagande.

Danas je ovaj poklič postao deo popularne kulture nakon Balabanovog besmrtnog filma „Brat-2“, gde izuzetni Suhorukov izgovara ovaj poklič američkim policajcima koji su ga opkolili.

Godine prolaze, vekovi se menjaju, a Rusi se ne predaju!

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име