Iskopavanje zlata preti da ugrozi opstanak populacije tigrova u Primorju

© vk.com

Na jugu habarovskog kraja se planira početak iskopavanja zlatne rude. Ovde se, takođe, nalaze staništa jedne od poslednjih u regionu punokrvnih populacija amurskog tigra. Prema navodima aktivista za zaštitu životne sredine, sada ovoj retkoj zveri preti potpuno izumiranje. Lokalni stanovnici zahtevaju javnu raspravu projekta i objektivnu ekološku ekspertizu.

„Pacifik Majning“ DOO planira da počne iskopavanja u centru teritorije koju zauzimaju tigrovi. Kompanija je krajem aprila naručila ekspertizu o uticajima geološko-istraživačkih radova na životinjsku populaciju. I sumnjivo brzo su je završili.

„Već nakon tri dana, 30. aprila, naredbom gubernatora Habarovskog kraja, „Pacifik Majning“, na osnovu dobijene dozvole za pravo sprovođenja iskopavanja, dobio je rešenje da započne geološka istraživanja. Prema rečima osoblja lovačkog udruženja „Durminskoje“, na čijoj se teritoriji nalazi polje iskopavanja, „Pacifik Majninig“ je 18. maja dopremio radnike (oko 15 ljudi) i specijalnu opremu (traktor, bušilice, itd.) za otpočinjanje radova“, citira list „Novije izvestija“ tekst pisma lokalnog aktiviste Sergeja Kolčina.

Ekolog objašnjava da u južnom delu habarovske teritorije, u bazenima gornjeg toka reka Durmin, Obor, Kija i srednjeg toka reke Hor, živi, jedna od poslednjih u regionu, punokrvnih populacija tigra. Ovde se nalazi lokalitet „Horski“ – jedna od 16 identičnih zona u kojoj se svake godine vrši državni nadzor populacije tigrova. Na ovoj teritoriji već radi nekolicina iznajmljivača lovačkih i šumskih resursa. Ipak, do sada su se ovde mogle videti do 22 životinje različitog uzrasta.

„Zahvaljujući nepristupačnosti i zaštiti ovog lokaliteta, sačuvanim masivima hrasta lužnjaka, ovde opstaje veliki broj kopitara pri minimalnom broju lovokradica, pa lokalne zemlje postaju redovno stanište 5-6 odraslih tigrova, a povremeno ih posećuju druge jedinke. U Durminu i okolini, tokom poslednje tri godine, rođeno je najmanje 11 tigrica. Značaj ove grupe predatora za očuvanje faune oko severnih granica je kritičan“, piše ekolog.

Međutim, budućnost tigrova na lokalitetu „Horski“ sada izaziva ozbiljnu zabrinutost. U gornjem toku reke Durmin, u blizini sliva reka Obor, Kija i Hor, nalaze se ležišta ruda zlata i srebra. Tokom realizacije projekta planirana je izgradnja fabrike sa skladištem tečnog otpada, magacina eksplozivnih materija, radničkog kampa, kopanje jama, otvaranje poligona za testiranje i uništavanje eksplozivnih materijala, puta, dalekovoda i mesta za skladištenje čvrstog otpada.

Sve ovo će naneti nepopravljivu štetu prirodnom kompleksu teritorije i, pre svega, ugroziti opstanak tigrova na ovim prostorima. U oblasti projektovanih radova leže najvažniji prirodni putevi migracije životinja među tokovima susednih reka, koji umnogome obezbeđuju jedinstvo grupisanja predatora.

„Zahvaljujući očuvanim šumskim površinama s kedrom i hrastom, zaštitne osobine staništa ovde su visoke, takođe postoje skloništa i mesta za uzgoj i odgajanje mladunaca. Ovde se nalazi i veliki broj osnovnih objekata za lov na grabljivce – divlje svinje, jelene, srne i jazavce“, naglašava ekolog.

Iskopavanje zlata, uz eksplozivne radove tokom otvaranja rudnika, kao rezultat doneće veliko uništavanje šuma, gradnju, zatim zagađenje životne sredine industrijskim i čvrstim otpadom tokom cele godine. Zbog toga, broj tigrova i životinja kojima se oni hrane će se smanjiti, a kvalitet njihovih staništa će se pogoršati. Okruženje će postati previše nemirno za divlje životinje koje će postati dostupne lovokradicama.

„Implementacija ovog projekta doprineće rastućoj fragmentaciji staništa tigra i na kraju će naneti nepopravljivu štetu celokupnoj populaciji amurske podvrste, koja je sačuvana isključivo na teritoriji naše zemlje“, naglašava Kolčin.

Prema publikaciji, ljudi iz kompnije već su počeli da sprovode propagandu kod lokalnog stanovništva. Šef mesne zajednice neselja Durmin deli pakete namirnica porodicima sa više dece i starijim osobama. Na papirnom pakovanju paketa je – crtež šume i planina i natpis „Pacifik Majning“. Vlasti uveravaju da će sa otvaranjem fabrike život građana postati bolji.

Vredi podsetiti da trenutno u divljini, na ruskom Dalekom istoku, živi oko 95% populacije amurskih tigrova. Još 5% je – u Kini.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име