Lekovito disanje na Kopaoniku

0
21
Tatjana Ribakova u Lukovskoj Banji

U srednjovekovnoj Srbiji planina Kopaonik bila je prava riznica: ovde se vadila ruda gvožđa i bakra, olovo, srebro i zlato. Samo ime planine aludira na iskopavanje rude. Danas je Kopaonik skijalište poznato širom Evrope. Ali, ne samo to. Na 60 km od ski-staza nalazi se odmaralište u koje dolaze sportisti-skijaši i mnogi ljudi iz cele Srbije.
Put do odmarališta Lukovska Banja vijuga između šumovitih planina. Vozim pažljivo: oštre krivine, beskrajna spuštanja i mnogo češći usponi. Nije ni čudo: ovo je najviše planinsko-termalno odmaralište u Srbiji. Nalazi se u podnožju planine Kopaonik na nadmorskoj visini od 681 m.

„Moguće je da se naše odmaralište nalazi na najvećoj visini u celoj Evropi. U svakom slučaju, još nije pronađeno termalno odmaralište koje se nalazi više“, primećuje doktorka Mirjana Gligorijević.
„Sa kakvim bolestima ljudi dolaze kod vas?“, pitam ja Mirjanu.
„Reumatoidni artritis u remisiji, ankilozirajući spondilitis u početnoj fazi, cervikalni i lumbalni išijas, osteoartritis, sve vrste fibrositisa, miozitisa, bursitisa. Još i sa osteoporozom i osteopenijom. Sa sportskim povredama različitog porekla – takođe nam se obraćaju. Pored toga se preporučuje da nas posetite nakon operacije – artroplastike kuka i kolena“, nabraja Mirjana.

Ja imam skoro sportsku povredu – pre šest godina sam slomila petu, kada sam pala sa merdevina (tačnije, zajedno sa merdevinama). A još – uobičajeni problem kod ljudi koji dugo sede na poslu: bol u donjem delu leđa. „Tretman“ baštenskim radovima nije doneo olakšanje: naprotiv, leđa su počela češće da me bole.

Nakon prvog pregleda – „Na šta se žalite?“, „Od čega ste bolovali?“, „Postoje li kod Vas bolesti štitne žlezde, hipertenzija, proširene vene, onkologija, upala?“, – i izmerivši pritisak (“ kao kod kosmonauta, 120 na 80″), Mirjana mi prepisuje lečenje i vodi me da mi pokaže lekovita bogatstva Lukovske Banje.

Prvo obilazimo odeljenje za fizioterapiju. Elektroterapija i terapija magnetima, lečenje ultrazvukom, laserom, bioptronskom lampom – sve to je dodatak prirodnim karakteristikama odmarališta. Ovde se nude i sve vrste masaža, uključujući podvodnu i „bisernu kadu“, kao i terapeutske vežbe.
Zatim idemo u odeljenje sa lekovitim blatom. Blato u Lukovskoj Banji je peloidno – odnosno obogaćeno je lokalnom termalnom vodom. Kod raznih vidova bolesti organa za kretanje, kako upalnih tako i degenerativnih, pokazalo se kao odlično sredstvo.

„U početku su, nakon procedura sa blatom, moguće reakcije na koži, jer je blato veoma bogato mineralima i mikroelementima. Ne treba da brinete – to je normalno i proći će za dva-tri dana“, upozorava Mirjana.
A, tu je i bazen sa termalnom vodom. Tačnije – dva bazena – zatvoreni i otvoreni. Možete da se kupate u njima tokom cele godine – termalne vode u Lukovskoj Banji su tople, a voda u bazenima uvek ima temperaturu od 33-34 stepena.
„U bazenu provodite ne više od 20 minuta“, objašnjava mi Mirjana. – Za to vreme, telo će se nahraniti korisnim elementima i poprilično zagrejati. Dalje ide – odmor, ne manje od 15 minuta, a zatim možete ponoviti kupanje još jednom ili dvaput.“

Možete se opustiti na suncu pored otvorenog bazena ili u velnes centru. Tamo stoje moje omiljene tople ležaljke: izrađene u sitnom mozaiku, one se nagrevaju i ležanje na njima je – neverovatno zadovoljstvo. Plus – sauna, hamam, đakuzi, tropski tuš. Da, imam čime da se zanimam između kupanja u termalnim bazenima.

Ipak, ispostavilo se da ću morati da odem u velnes centar pre nego što posetim bazen. Mirjana mi je prepisala polusatni boravak u slanoj sobi: prostorija obložena kamenom himalajskom solju. Tamo se ulazi sa suvim telom. „Posle sedenja u karantinu, u zagušljivim stanovima, pluća, i bez Covid-a, nisu u baš dobrom stanju, a Vi i pušite, što znači da bronhije moraju da se očiste. Pored toga, slana soba eliminiše sve vrste alergija“, objašnjava doktorka.

Na ovome se ekskurzija ne završava. Napuštamo hotel „Kopaonik“. U Lukovskoj Banji postoji još jedan hotel – „Jelak“, a treći je u izgradnji – „Bela Jela“. Svi su deo jednog sistema, pa gosti mogu da očekuju isti tretman i uslugu. Naravno, postoji i privatni sektor – boravkom u njemu možete posebno da platite lečenje u hotelu. Ali, postoje i javni termalni izvori – i mi idemo ka njima.

Penjući se oko trista metara duž puta, koji vodi duž burne Lukovske reke, približavamo se kupatilu „Šljivak“. Odnosno, „bašta šljiva“ – ovo područje je poznato po svojim šljivama. Kupatilo je izgrađeno nad izvorištem tople vode – od 40-42 stepena. Cena je 300 dinara (manje od 3 evra) za jednu posetu i 400 (manje od 4 evra) za dve posete dnevno, ujutru i uveče.

„Kupatilo je malo, tako da postoji različito vreme posete za muškarce i žene“, objašnjava Mirjana.
Još dalje je – kupatilo kralja Milutina, gde poseta košta 300 dinara.

„Ovo je bilo prvo kupatilo u našem odmaralištu. Na Kopaoniku je od davnina bilo mnogo rudnika koje je domaćinski, kralj Milutin Obrenović, redovno obilazio. Kada je na obali Lukovske reke otkriven prvi termalni izvor, on je naredio izgradnju kupatila nad njim, gde se odmarao nakon napornih putovanja po planinskim putevima“, govori Mirjana.

Termalne vode Lukovske Banje svrstavaju se u red sumporistih i ugljeno-kiselih. Ali njihova tajna je u dodatnim elementima. Raznolikost stena na tim mestima i burna vulkanska aktivnost u davnosti, prouzrokovali su to da mnogi izvori, čak i oni u okolini, imaju veoma različit sastav. Kuljanje izvora se može videti čak i na dnu same Lukovske reke. Usput vidimo lepo uređene izvore, pored kojih je napisano: „Za želudac“, „Za šećer“ (jasno da je to za šećer u krvi), „Za pritisak“. Jedan izvor je bez natpisa.

„Pojavio se nedavno, voda još nije proučena“, objašnjava moj vodič.

Voda svakog izvora se proverava, ne samo zbog bakteriološke ispravnosti i odsustva štetnih materija, već se ispituju i njena korisna svojstva. To je dug proces: termalne vode su zapravo lek, tako da lekari ne mogu tek tamo da preporuče ove izvore. Uzgred, čak i nakon izveštaja naučnika, čistoća i nivo korisnih elemenata redovno se kontrolišu – voda ne sme da izgubi svoja korisna svojstva.

„A, snižavanje šećera ovim izvorom već je potvrđeno, čekamo konačni zaključak“, kaže Mirjana.

Tu je i izvor koji pomaže kod očnih bolesti i koji je već dobio zaključak i nad njim je postavljena zvaničana tabla. Dakle, ova voda pomaže kod napuklih kapilara (ko dugo sedi za računarom), početne katarakte … Odlučujem da se borim protiv crvenih očiju i hvatam među dlanove tekuću vodu. Topla je i iznenađujuće prijatna.

„Ovo su virovi“, odvlači mi pažnju Mirjana.
Virovi su – okrugli prirodni bazeni koje je uredilo odmaralište. Mala su i koriste se za lokalne kupke: za noge i ruke. Voda u prvom od njih ima temperaturu od 60-62 stepena tokom cele godine. Prelivajući se iz jednog bazena u drugi, voda se hladi – u poslednjem viru temperatura vode je 33 stepena. Postoji pet virova ukupno.

„Na mestu preloma imate blago oticanje, tako da ćete prva dva ili tri dana početi od četvrtog broja, a zatim prelazite na treći. Držite noge po 20 minuta u svakom viru i prelazite ka hladnijem – i tako dalje, sve do poslednjeg“, kaže Mirjana.
„A, šta je sa prvim brojem?
„Tamo je voda vruća, nećete izdržati ni minut. Ako možete da idete do drugog vira, u njemu možete držati ruke i noge ne više od 5 minuta.
Malo dalje se nalazi još jedan vir – on je plitak, sa velikim kamenjem na dnu i on je najhladniji.
„On pomaže kod proširenih vena“, objašnjava doktorka.

Iz Virova krećemo ka najneverovatnijem mestu Lukovske Banje – klimatorijumu. Tamo ne leče vodom, već udisanjem pare iz izvora koji ključa. U okruglom bazenu stoje visoke, zadivljujuće figure: zagledavši se, shvatam da su to cevi obrasle solju. Na vrhovima cevi su pljosnate kamene kapice. Centralna figura nema „kapicu“ – odatle voda teče i velikodušno daje paru. Oko bazena su klupe na kojima sede ljudi. Udisanje ove pare je korisno za one koji imaju problema sa disajnim putevima, za osobe sa različitim alergijskim bolestima (uključujući kožne) i uopšte za zdravlje..

„Udisaće te svaki dan po pola sata,“ Mirjana mi daje lekarske savete.
U blizini je malo uzvišenje sa nečim što liči na prevrnutu drvenu kadu.

„To je stari inhalator. Vidite – ovde morate da otvorite čep i onda udišete paru koja se podiže“ – pokazuje mi moja saputnica.
Mirišem. Osećam blago sumporasti miris, ali nije neprijatno. Možda zato što se meša sa mirisom okolnog šumskog zelenila, reke, planinskog vazduha.

Planinski vazduh i šume – još su jedan lekoviti faktor u Lukovskoj Banji. Na takvoj visini telo apsorbuje, poput sunđera, sve korisne elemente lokalnih termalnih voda i isparavanja iz okolnih četinarskih šuma. Zbog toga je ovo odmaralište veoma popularno u Srbiji. Čak i sada, pre početka sezone, kada se zemlja još nije potpuno oporavila od epidemije i dvomesečnog karantina, odmaralište nije prazno. A u julu i avgustu nema slobodnih mesta u hotelima, kažu u upravi odmarališta. Zbog toga grade još jedan hotel. Smatraju da će goste primiti već od sledeće sezone. Ali neće biti više hotela. Privatni sektor se, takođe, neće proširivati.

„Želimo da naše odmaralište ostane tiho i mirno mesto za odmor: bez gomile ljudi, glasne muzike i iskvarene prirode“, objašnjava vodič i skijaški instruktor Marija.
Priroda je ovde zaista lepa: okolo su planine prekrivene borovom šumom, tišinu narušava samo huk Lukovske reke i pesma brojnih ptica.

„Dođite u zimu, biće još lepše: sve je prekriveno snegom, a kupanje u toplom, otvorenom bazenu, među snežnim nanosima, je posebno zadovoljstvo. I ne samo da plivate!“, Marija hoće da me zadivi.

Definitivno ću doći. U međuvremenu ću pisati o tome šta još možete da radite u Lukovskoj Banji – u sledećem članku.

Autor – Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име