Putin i Lukašenko otkrili su spomenik Sovjetskom vojniku u Rževu

Predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko otkrili su spomenik Sovjetskom vojniku u Rževu. Oni su položili su cveće na pijedestal spomenika. Takođe je održana minuta ćutanja u znak sećanja na vojnike koji su poginuli u bitkama kod Rževa 1942-1943.

Tokom 1942-1943. godine na ovoj teritoriji vodile su se žestoke bitke tokom kojih je, kako je naglasio ruski lider, poginulo, ranjeno ili nestalo više od milion i 300 hiljada ljudi.

„Rževski spomenik je još jedan simbol našeg zajedničkog sećanja, simbol divljenja velikom i nesebičnom delu vojnika-heroja, vojnika-oslobodioca, pobedničkog vojnika, vojnika koji je spasio Evropu i ceo svet od nacizma. Vreme nema moć nad ovim podvigom, i on se nikada ne sme zaboraviti, niti se sme umanjiti lažima i falsifikovanjima. Mi to nećemo dozvoliti “, rekao je Putin na otvaranju memorijala.

Aleksandar Lukašenko istakao je jedinstvo Rusije i Belorusije u nastojanju da zaštite istinu o pobedi u Drugom svetskom ratu. „Otvaranje ovog memorijala, parada u glavnom gradu Rusije, miting-rekvijem u breskoj tvrđavi i parada 9. maja u Minsku još jednom pokazuju da je to naša zajednička pobeda, sećanje i slava, koju ćemo i ubuduće čuvati kao svetinju. To je stvarna veza vremena i pokoljenja“, rekao je.

Spomenik Sovjetskom vojniku u Rževu je izgrađen zahvaljujući prikupljanju javnih donacija, po inicijativi veterana iz Drugog svetskog rata. Nalazi se u blizini sela Horoševo, u rževskom rejonu u tverskoj oblasti, u blizini federalnog autoputa M-9 Moskva – Riga. Projekat je realizovalo Rusko vojno-istorijsko društvo uz podršku države, Ministarstva kulture Rusije i vlade Tverske oblasti.

Visina bronzane skulpture je 25 m, težina – oko 80 tona. Spomenik je napravljen na osnovu fotografija stvarnih učesnika bitke za Ržev.

Projekat vajara Andreja Korobcova i arhitekte Konstantina Fomina – bronzana figura sovjetskog vojnika koja se uzdiže nad deset metara širokom nasipu – osvojila je prvu nagradu na otvorenom međunarodnom konkursu za najbolja arhitektonska i umetnička rešenja.

Izvor: Kommersant

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име