Nasleđe srpskog kralja

0
23

Stari Grci su bili ubeđeni da postoji lekovito dejstvo lepote. I bili su u potpunosti u pravu. Ta mi je misao prošla kroz glavu u trenutku kada sam sedela na balkonu hotela „Kopaonik“ u Lukovskoj Banji. Poj ptica nije mogao da nadjača šum burne reke koja teče u blizini. Crkva sv. Đorđa (Georgija) lebdela je u oblacima – bukvalno: ona se nalazi na vrhu obližnje planine. Zelenilo borove šume mešalo se sa plavetnilom neba i nijansama crvenih ruža koje rastu u dvorištu odmarališta. Svet je bio tako čist, zvučan i svež.

Upravo tad sam shvatila da me večni svrab od alergija više ne muči. Svakako, pomogao mi je prirodni inhalator sa parom iz termalnog izvora, koji sam svakodnevno udisala. Ali, imajući u vidu reči mog alergologa, da je stres zapravo uzročnik bolesti, sigurana sam – veliku ulogu imala je i celokupna atmosfera odmarališta: lepota, tišina, svežina. I, naravno, sposobnost vlasnika i zaposlenih da održe taj osećaj jedinstva sa prirodom.

Ljudi su od davnina cenili lepotu ovog mesta – arheolozi pronalaze tragove života ljudi na ovom prostoru još iz vremena neolita. Ali za otvaranje same Lukovske Banje zaslužan je kralj Milutin, koji je vladao u 12-13 veku.

Njegovo puno ime je Stefan Uroš II Milutin, iz dinastije Nemanjića – prvih kraljeva Srbije. Proživeo je dug, po srednjovekovnim merilima, život – 68 godina. Bio je neobična ličnost: ratnik, koji je značajno proširio granice države, ktitor, koji je podigao mnoge tvrđave, hramove i manastire, utemeljitelj vardarskog stila u arhitekturi – i čovek koji je zaključio pet dinastijskih brakova.

Kopaonik je povezan sa petim, poslednjim brakom kralja Milutina. Kada je navršio 45 godina oženio se sa Simonidom, ćerkom vizantijskog cara Andronika II Paleologa, koja je u to vreme imala samo pet godina. Kada je napunila 14 ili 16 godina, otac ju je poslao suprugu. Simonida toliko nije želela taj brak da je usput pobegla u manastir, gde se zamonašila – ali nju je brat na silu izveo odatle i odveo je mužu.

Kralj Milutin se, tokom ovog perioda, aktivno bavio razvojem rudarstva na Kopaoniku. Mnogobrojne rudarske jame snadbevale su kraljevstvo gvozdenom i bakarnom rudom, srebrom i zlatom. Domaćinski kralj neprestano se sa inspekcijom kretao po kraju. Stoga je ovde sačuvano mnogo mesta koja su povezana sa njegovim boravkom.

Jednom su rudari, tokom kopanja, naišli na vrelo izvorište. Kada se ispostavilo da ta voda pomaže kod bolova u zglobovima, kralj je naredio da se na tom mestu izgradi kupatilo – tako se pojavila Lukovska Banja. Kupatilo kralja Milutina još uvek radi, u njemu možete da dobijete kraljevski tretman za samo 3 evra dnevno.

Kupatilo kralja Milutina

Izgleda da su sredovečnog kralja zglobovi često boleli – jer je u okolini Lukovske Banje on i boravio često. Prilikom jedne posete, on je sagradio crkvu Svetog Petra i Pavla. Ona do danas postoji i ka njoj vodi lepa, pešačka „staza zdravlja“, koja se pruža duž reke. Crkva je mala, izgleda kao temeljna, seoska kuća – samo lučni prozori i vrata i krst na vrh krova ukazuju da se radi o hramu. Crkva je spomenik arhitekture, bilo kakvi radovi na njoj dozvoljeni su samo uz blagoslov patrijarha Srbije. Ona je više puta rušena i paljena – prošlost ovih mesta bila je burna, ali je uvek bila obnavljana i vraćana u prvobitno stanje. Godine 1905. crkva je poslednji put obnovljena, tada su oslikani zidovi i napravljen je ikonostas. A još od vremena Milutina, sačuvan je kameni pod – ni ratovi ni požari nisu mu mogli ništa.

Crkva Svetog Petra i Pavla iz 13. veka

Još jedna turistička atrakcija, povezana sa kraljem Milutinom je – vodopad „Devojačke suze“. Do njega se iz Lukovske Banje može doći pešice, asfaltnim putem. Na prvoj raskrsnici možete se diviti bezimenom, ali vrlo lepom slapu. A onda, kada se pređe manje od kilometra, videćete neverovatan vodopad: voda ne pada sa visine, već se polako sliva u obliku kapljica – poput suza Simonide, koja je, kako legenda kaže, došla ovde da plače nad svojom nesrećnom sudbinom. U povratku možete da posedite ispod drvene „pečurke“, koja je izgrađena kod izvora: voda u njoj je hladna i ukusna.

Vodopad „Devojačke suze“

Ako već govorimo o pešačkim turama oko Lukovske Banje, vredi pomenuti i druge „staze zdravlja“. Ima ih ukupno četiri. Najkraća i najlakša vodi kroz šumu do vidikovca, sa kojeg se pruža predivan pogled na odmaralište i na planine koje ga okružuju. Nešto duža i teža je „staza zdravlja“ do gore pomenute crkve Svetog Petra i Pavla. Ako nakon vodopada „Devojačke suze“ produžite istim putem, tada ćete se, nakon pređenih 6 km od odmarališta, naći u lepom selu Štav u kome se nalazi crkva Svetog Mina iz 16. veka.

Staza zdravlja koja vodi ka vidikovcu

Crkva ima zanimljivu istoriju: nju je, iz komšiluka, ukrao vojvoda iz sela. Koristeći odsutnost susednog vojvode, vladar Štava je došao sa svojim odredom u komšijsko selo (tada su to bili gradovi) – i demontirao je crkvu, ciglu po ciglu. Preciznije, reč je o kamenju – crkva je bila izgrađena iz rezanog kamena. Po povratku, komšijski vojvoda se sa svojom družinom zaputio u selo Štav, da povrati ukradeno imanje. Izgleda da je njegova vojska bila jača – zato što ga nije sačekao odred, već majke sa novorođenim, nekrštenim bebama. Molile su ga samo jedno: da sačekaju dok sveštenik ne dođe, kako bi deca bila krštena, a zatim mogu da uzmu ono što su im ukrali. Ispostavilo se da je susedni vojvoda bio velikodušan čovek – i crkvu je ostavio lopovima. Od tada, svakog 24. novembra, na dan Svetog Mina, stanovnici oba sela se okupljaju u crkvi, a zatim sede za dugim stolom ispod nadstrešnice i zajedno proslavljaju dan ovog sveca. Pre dve godine je tu postavljen spomenik u čast ovog događaja.

„Ukradena“ crkva

Do Štava se može doći pešice ili biciklom – a moguće je doći i minibusom uz organizovani izlet. U tom slučaju, gostoprimljivi seljaci će vas poslužiti rakijom sopstvene proizvodnje i pokazati vam simpatični etnografski muzej koji su izgradili sopstvenim rukama.

Četvrta „staza zdravlja“ je najteža – ona vodi do vrha planine, nedaleko od odmarališta, ka crkvi Svetog Đorđa (Georgija) i nalazi se na visini od 875 metara. Odavde, kažu, pruža se najbolji pogled na okolinu. Za mlade i one pripremljene postoji strma, ali kratka ruta, za ostale postoji duža, ali lakše savladiva serpentina. Tamo se može stići i automobilom, ali to, priznaćete, nije tako zanimljivo. Ipak, glavna stvar je da je put do svake turističke atrakcije sam po sebi toliko lep, da zaboravljate da ste ovde radi lečenja. Klupice za odmor postavljene su svuda, a izvorišta su uređena i voda sa njih može da se pije. Možete dalje skrenuti prema vodenom mlinu iznad reke ili prosto uživati u pogledu.

Crkva Svetog Đorđa

Već ste shvatili da se Lukovska Banja ne odnosi samo na lečenje. Ovde je dobro ljubiteljima planinskog turizma, eko-turizma. Zimi ovde dolaze skijaši početnici – odmaralište ima skijašku stazu sa žičarom. Staza je mala – svega 400 metara, nije strma – visinska razlika je 200 metara, tako da je pogodna za decu i početnike. Ovde radi sjajna instruktorka Marija, koja je obećala da će da me stavi na skije, mene, koja nisam stajala čak ni na običnim. Ovde je lepo doći i skijati se na strmim stazama Kopaonika, osloboditi od napetosti mišiće i zglobove.

Priznajem, do četvrte, najteže „staze zdravlja“, koja vodi do crkve Svetog Đorđa, nisam stigla. Upravo zato što hoću da je pređem onako kako treba – peške. To će biti kada sledeći put dođem u Lukovsku Banju da se konačno oprostim sa bolovima u zglobovima. A, moguće je da ću i na skije da stanem.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име