Vetar i zlato: Zlatibor

0
30

Zlatibor – samo njegovo ime zvuči kao pesma. Istovremeno, ono apsolutno tačno opisuje jednu od glavnih karakteristika tog područja. Samo ovde raste zadivljujuća endemska vrsta borova sa zlatnom korom. Zlatasto stablo ne pojavljuje se odmah: potrebno je više od jedne decenije da drvo izraste, sazre i pusti krošnju u nebo – tada se, ispod oljuštenih slojeva kore, nazire zlatni sloj stabla.

Zlatibor – to su i planine. Zlatiborske planine su blage, a valovotite, duboke padine se slivaju u travnate doline. Na jesen izgledaju baršunasto – zahvaljujući travi koja žuti. U proleće – tu rastu ogromni buketi cveća. Zimi su planine prekrivene snegom, a belo-plavi crteži na padinama otkrivaju svetle figure skijaša.

Zlatibor, kao raj za skijaše, poznat je i van granica Srbije. Ovde dolaze cele porodice: oni najveštiji se penju na vrh najviše planine koja se nalazi u blizini – Tornik, početnici i deca biraju nešto lakše staze, a oni koje skijanje ne privlači uživaju u sankanju, klizanju na ledu i drugim zimskim zabavama.

Srbi i stanovnici susednih balkanskih zemalja zimi dolaze na Zlatibor zbog snega, koji je redak u drugim regionima. A leti – u potrazi za blagoslovenom svežinom. Kada je na većem delu Balkana temperatura 38 stepeni i više, na Zlatiboru ona ne prelazi više od 30. A u hladu četinarskih šuma, kojima su gusto obrasla zlatiborska brda i planine, temperatura je još niža.

Zapravo, na Zlatiboru sezona traje 10 meseci u godini: ljudi ovde dolaze da udišu svež vazduh i u proleće i u jesen. Ovde nije reč samo o bujnim borovim šumama: klimu Zlatibora čini jedinstvenom ruža vetrova. Tu se meša suvi, hladni vazduh koji leti sa planinskih venaca Karpata i topli, vlažni vazduh sa Jadranskog mora. S vremena na vreme ceo Zlatibor miriše na morsku so – kako se to dešava ni klimatolozi ne mogu da razumeju.

Oba vetra odjednom jasno možete da osetite na vrhu Tornika, na najvišoj tački grada Zlatibora – koji je centar regiona. Tamo je, s pogledom na planine i livade, postavljen spomenik partizanima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu. To mesto se i zove – kod spomenika. Dovde vode pešačke staze, duž kojih šetaju ljudi, uživajući u mirisima četinara i cvetnim livadama.

Grad Zlatibor – nije samo centar odmarališta, već je i popularno mesto za zabavu. Mladi ovde dolaze da se provedu u diskotekama i da sa uživanjem, horski zapevaju popularne pesme u kafanama. Ovde dolaze i bogati ljudi – zajedno sa svojim porodicama se smeštaju u luksuzne hotele i vile, a neki poseduju nekretnine u ovom modernom odmaralištu – a uveče, kada je vrhunac turističke sezone, među onima koji šetaju oko gradskog jezera, mogu se videti poznati ljudi ili prosto dame luksuznog izgleda. Ovde dolaze i skromnije porodice – iznajmljuju apartmane i pune brojne restorane i kafiće, idu na izlete i vode svoju decu u „Dino-park“, na sportska i dečja igrališta.

Ima dovoljno mesta za sve – kao i širok izbor opcija za željeni odmor. Hoćete zabavu? Idite u centar. Želite mir i tišinu? Vama je mesto u brdima, u kućama (ili čak vilama) koje su skrivene među borovima. Preferirate aktivan odmor? Osim zimskih, zabavnih sadržaja, možete da se prošetate ili da trčite po brojnim „stazama zdravlja“, da se provozate na kvadrociklima, vežbate na sportskim terenima, da se zabavite i opustite u brojnim SPA-centrima.

I, naravno, tu su još i izleti. U okolini Zlatibora, ima puno mesta koja se mogu obići. Postoji selo Sirogojno, koje je poznato po svojim pletenim stvarima (kažu da su lokalne pletilje dobijale porudžbine od legendi kao što su Pjer Karden, Iv Sen Loran, Armani), koje su vrlo cenjene. Ovde se istovremeno nalaze dva muzeja: „Muzej pletilja“ i „Staro selo“ – muzej na otvorenom, gde su, sa celog Zlatibora, ovde dovezene i postavljene neobične kuće „brvnare“. To je, u stvari, srpska verzija drvene kuće, karakteristične za Zlatibor: u ostatku Srbije, od davnina, su građene ili kamene ili zidane kuće.

A tek čuveni zlatiborski sirevi i pršut – srpska šunka! Kažu da se, zahvaljujući jedinstvenoj ruži vetrova, meso ovde suši na najprimjereniji način i ostaje nježno. A krave, koze i ovce, zahvaljujući sočnom bilju koje pasu, daju posebno slatko mleko. U stvari, poseta pijace na Zlatiboru, teško da će se završiti samo kupovinom sira i pršute. Kako otići odavde bez tegle „borovog“ meda? Ili ne uzeti posudicu malina, borovnica, ribizli – i isprazniti je s nogu? Pa, i bez pletenih čarapa zamršene šare, ili bez bogato ukrašenog pletenog džempera. A oči mi i dalje lete preko divnih drvenih kutijica i keramičkih šolja koje su izložene na tezgama …

Oh, kako je teško odoleti iskušenju da isprobam sva zadovoljstva, sve proizvode i da kupim sve što lokalni majstori i domaćice nude – ali sam, prilikom ove posete Zlatibora, morala da ograničim svoje apetite. Naročito – sam apetit. Uostalom, došla sam na Zlatibor sa određenim ciljem: da na sebi proverim efekat čuvenog programa za mršavljenje „Čigota“. I ujedno – da saznam nešto o mogućnostima lečenja bolesti štitne žlezde u jednoj specijalnoj bolnici i lečenja problema sa metabolizmom u centru „Čigota“, u okviru kojeg je razvijen ovaj program. Uostalom, ne dolaze ovde bez razloga ljudi iz cele Evrope – pa čak i iz Rusije. Neko – da se leči, neko – da omrša, neko – samo da se opusti i odmori. Ali, o tome, više ću pisati – sledeći put.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име