Čega se Rusi mnogo više boje od koronavirusa

© Igor Stavcev/Коlaž/Ridus.ru

Rusi se manje boje koronavirusa nego stanovnici drugih zemalja, ali više pesimistično gledaju na finansijske posledice pandemije. Dakle, samo 28% stanovnika Rusije oseća nelagodnost u javnom prevozu, dok je u Kini tako kod – 50% stanovništva, u Evropi i Severnoj Americi – 61%, pokazalo je istraživanje EY Future Consumer Index . Prehrambene prodavnice brinu oko 7% građana Rusije u odnosu na 23% Evropljana i Amerikanaca i 20% Kineza.

Samo 19% ispitanika u Rusiji počelo je da pridaje veću važnost higijeni i sanitarnim normama prilikom kupovine u prodavnicama. To je najniži pokazatelj među zemljama u kojima je studija sprovedena, pišu „Vedomosti“. Sa druge strane, oko 31% Rusa veruje da se finansijska stabilnost više neće vratiti na svoj prethodni nivo, mada je svetski prosek 24%.

Oko 15% građana Ruske Federacije značajno je smanjilo svoje troškove (uglavnom za odmor i odeću), a još 31% ispitanika prešlo je na režim ekonomije i štednje. Istovremeno, 19% planira da troši još manje nakon završetka pandemije.

„Podcenjivanje epidemiološke pretnje u Rusiji može biti povezano sa niskim vrednovanjem ljudskog života i zdravlja u društvu, što dovodi do sklonosti ka rizičnom ponašanju značajnog dela stanovništva“, sugeriše Elena Kiseljova, ekspert iz Instituta za sveobuhvatne strateške studije.

Kao primer, ona navodi podatke o smrtnosti mladih u grupi od 15-29 godina (a to su uglavnom ljudi dobrog zdravlja): u Rusiji je ovaj pokazatelj viši 1,5 puta nego u istočnoj Evropi i 4 puta veći od zapadne Evrope. A glavni razlog je taj što Rusi manje razmišljaju o samoodržanju. Otuda visoka stopa smrtnosti od povreda, saobraćajnih nesreća, trovanja i drugih spoljnih uzroka.

Ekonomski pesimizam Rusa na pozadini epidemiološkog optimizma takođe nije iznenađujući. U Rusiji se ljudi ka svom zdravlju odnose sa manje brige, fokusiraju se više na pitanja vezana za psihološku udobnost i održavanje normalnog načina života. I kod mnogih je sada rizik od zaražavanja koronavirusom otišao u drugi plan, zbog potrebe da se hitno nađe način da se opstane u uslovima smanjenih plata, gubitka posla i nemanja uštede“, kaže Mihail Kogan, šef odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansijski menadžment.

Pored ovoga, mnoge može ohrabriti relativno povoljna situacija oko smrtnosti, uprkos činjenici da, prema anketama RANHiGS i Gajdar instituta, 67% stanovništva ne veruje u zvanične statistike, dodaje on.

„Zbog značajnog pada prihoda poslednjih godina, ekonomski problemi su Rusima najvažniji, a ostali aspekti života se ocenjuju kroz njihovu prizmu. U takvim uslovima, ograničavanje ekonomske aktivnosti i pad prihoda shvaćeno je kao bitnija i realnija opasnost“, slaže se Mihail Čurakov, direktor Centra za humanitarne tehnologije i istraživanje „Socijalna mehanika“.

„Paradoksalno, ali faktor neverice u epidemiološkoj opasnosti bila je pravovremenost restriktivnih mjera – činjenica da su one uvedene kada zemlja, osim glavnog grada, nije imala poteškoća. I činjenica je da COVID-19 u našoj zemlji, na sreću, nije postao uzrok masovne smrtnosti“, kaže on.

Istovremeno, s koronavirusom, na potrošačko raspoloženje ruskih građana uticao je i pad cena nafte i prateći skok kursa stranih valuta, što mnogi doživljavaju kao signal nestabilnosti“, podseća izvršni direktor VR_Bank Roman Romaševskij. Dakle, uprkos pozitivnim signalima koji nisu karakteristični za prethodne krize (niska inflacija, sniženje ključne stope Centralne banke, pad stopa hipoteke, itd.), ekonomski agenti osećaju izvestan pesimizam.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име