Da li je danas u Rusiji moguće uštedeti za starost

© Igor Stavcev/Kolaž/Ridus.ru

Rusi su postali više zainteresovani za dugoročnu štednju, uključujući i štednju za starost. Ovaj zaključak doneli su analitičari NPF Sberbanke, analizirajući pretrage korisnika Runeta.

Istovremeno, Ruse ne zanimaju toliko penzioni bodovi i veličina državnih isplata, napominju autori studije, već metode samostalne štednje. Zajedno sa terminom „penzija“, oni često pretražuju „kako uštedeti za starost“.

„Rast upita na temu štednje je, naravno, značajan, ali u apsolutnom iznosu to i nije tako puno u poređenju sa ukupnim brojem ruskog stanovništva, od kojih većina ne razmišlja o budućoj penziji, već o tome kako da sastavi kraj s krajem. Zbog niskog nivoa radnih prihoda, štednja za starost ili u druge svrhe kod većine Rusa ne postoji“, govori Elena Kiseljova, ekspert iz Instituta za sveobuhvatne strateške studije.

„Nedavno istraživanje osiguravajućeg društva „Rosgosstrah Žiznj“ i banke „Otkritije“ pokazalo je da više od 60% stanovništva ne poseduje nikakvu štednju, a ako je i ima, onda je njihova veličina beznačajna“, pojašnjava ona.

A, ekspert sada ne vidi neke posebne osnove za formiranje nove štednje, jer su realni raspoloživi novčani prihodi u drugom kvartalu 2020. godine opali za 8% na godišnjem nivou, što je bio najveći kvartalni pad još od 1999. godine.

U kriznim vremenima, ljudi tradicionalno razmišljaju o problemima do kojih im nije stalo kada su ekonomske prilike bolje, kada postoji stabilni rast prihoda i odsustvuje strah od njihovog gubitka. Prema sociološkim anketama, danas se oko 30% radnika plaši da može da ostane bez posla.

Problem je u tome što i stručnjaci nemaju odgovor na ovo pitanje. U trenutnim uslovima, uštedeti za starost u Rusiji je nerealno, kaže Konstantin Ordov, šef odeljenja za korporativne finansije i korporativno upravljanje na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije. Zemlji nedostaju relevantne institucije, pouzdane i stabilne. Pokušaj stvaranja sistema za štednje u okviru državnog penzijskog sistema je propao. I uopšte, uslovi za formiranje penzija se prečesto menjaju.

Svakih 5-7 godina dolazi do devalvacije rublje, a svaka štednja ovim dosta gubi na vrednosti, dok su devizna ulaganja prilično regulisana od strane Centralne banke i drugih tela, napominje stručnjak.

Mnogi građani pokušavaju da ostvare dodatni prihod na berzi: samo ove godine otvoreno je nekoliko miliona brokerskih računa. Ali hartije od vrednosti predstavljaju značajnu špekulativnu pretnju i ne mogu se nazvati štednjom za odlazak u penziju, smatra analitičar. Varijacije u kotiranju zlata, takođe, mogu biti u prilično širokom rasponu, dodaje on.

Čak i oni ljudi, čiji prihodi dozvoljavaju da razmišljaju o štednji za penziju, ne mogu za sebe da pronađu dovoljno efikasne i pouzdane instrumente koji bi im garantovali očuvanje i povećanje, u nekim granicama, tražene profitabilnosti, žali se Ordov. Nema garancije da štednja neće „presušiti“ pre penzije (period od 15-30 godina).

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име