Sibirska Italija: zašto treba putovati na Ural

Kolaž/Ridus.ru

Dopisnik „Ridusa“ otputovao je na nedelju dana u Hakasiju, kako bi na licu mesta proverio kako se tamo može provesti odmor.

Glavni grad republike – Abakan – dobio je status grada tek u 1931. godini. Shodno tome, u gradu nema nekih arhitektonskih lepota.

Veliki Iljič, koji s prekorom gleda u prozore administracije, reljefi u stilu socrealizma, ogroman, lep, ali iznenađujuće prazan i nezanimljiv muzej, potpuno odsustvo domaće, nacionalne kuhinje – u samom gradu, zapravo, nema se šta posebno ni videti.

Okolina Abakana je, naprotiv, vrlo raznolika. Štaviše, ima toliko zanimljivih mesta da ni celo leto nije dovoljno kako bi sve videli i obišli.

Dakle, šta možete da vidite u „sibirskoj Italiji“?

Ocenite kvalitet života sibirskih seljaka s kraja 19. vijeka na primeru Šušenskog

Vladimir Iljič Lenjin je ovde proveo tri godine u izgnanstvu. U eri istorijskog materijalizma ova činjenica je i omogućila da se u potpunosti očuva izgled sibirskog sela s kraja 19. veka, koje je bukvalno bilo zakonzervirano.

U memorijanom delu sela ima 29 kuća, od kojih su 23 originalne. Osim dve kuće, u kojima je živeo vođa svetskog proletarijata, ovde se može videti kako je tekao život južnosibirskih seljaka krajem 19. veka.

Kustosi muzeja veliku pažnju posvećuju detaljima. Selo ne izgleda mrtvo: u baštama raste razno povrće, zaposleni se bave raznim seljačkim zanatima.

U blizini memorijalnog dela Šušenjskoje, pre 9 godina, podignuto je šest seljačkih imanja po uzoru na kraj 19. veka, a ukupno 34 zgrade. Ovde se, za malo novca, može se osetiti život seljačke porodice južnog Sibira.

Treba napomenuti da su seljaci iz južnog Sibira živeli mnogo bogatije od seljaka iz centralne Rusije. Velika dvorišta, brojne građevine, ogromni prozori na kolibama – sve se to može videti ne samo među bogatim seljanima, već i među srednjacima.

Probati minusinski paradajz

Krajem dvadesetih godina 19. veka, dekabristi, koji su ovde bili poslati da žive, prozvali su ovo područje „sibirska Italija“. Zaista, klima je ovde zadivljujuća. Zima nije previše hladna, a leto je onakvo kakvo bi i trebalo da bude. Ovde ima više sunčanih dana u godini nego na Krimu.

To omogućava uzgajanje kajsija, lubenica, krušaka, grožđa, patlidžana i drugih kultura kojima pogoduje toplija klima. Kada dođete na lokalni pijac, učiniće vam se da ste negde na jugu Rusije.

Glavni ponos grada je – čuveni minusinski paradajz. Spomenik paradajzu stoji na samom ulazu u grad Minusinsk. Dva paradajza, kupljeni od jedne bake, teški su oko jedan i po kilogram. U čast ovog povrća, ovde se obeležava Dan paradajza.

Jedan od najstarijih lokalno-istorijskih muzeja u Sibiru, nalazi se u Minusinsku. Napravio ga je, 1877. godine, Nikolaj Martjanov, entuzijasta iz Viljna. Zanimljiva izložba je smeštena u zgradi, koju je 1890. godine izgradio irkutski arhitekta Rasušin uz pomoć dobrovoljnih priloga.

Ovde možete videti divnu kolekciju predmeta iz kasne bronzane i rane gvozdene epohe, menhira i kamenih skulptura od ranog bronzanog do ranog srednjeg veka. Etnografski deo zaslužuje posebnu pažnju. 1900. godine, na Svetskoj izložbi u Parizu, etnografska izložba Martjanova osvojila je „srebro“.

Videti Sajano-Šušenskuju hidroelektarnu , provozati se čamcem po Jeniseju i popeti se na mermernu stenu

Nekoliko kilometara od Čeremušek nalazi se dečiji park „Tortuga“. Čudovišta od betona i replika gusarskog broda su dizajnirani za decu, ali ovde se možete provozati čamcem duž Jeniseja. Za 500 rubalja po osobi, dovešće vas u selo inženjera energetičara, a za hiljadu rubalja, dovešće vas i do same brane hidroelektrane.

Najveća mermerna stena u Rusiji, Kibik-Kordonskoje, uzdiže se nad Jenisejem i 25 kilometara je udaljena od Sajanogorska. Proizvodnja mermera i danas radi. A, ispod se nalazi ekstremni park „Mramorka“.

Za 150 rubalja možete se prošetati stazom do vidikovca, odakle se pruža veličanstven pogled na Jenisej. Za ljubitelje ozbiljnijih avantura ovde su obezbeđeni razni alpinistički programi.

Šetnja stazom predaka i splavarenje na katamaranu po Belom Ijusu

Mnogo je turističkih atrakcija u okrugu Širinski u Hakasiji. Slana jezera Tus i Šira, brojne grote i pećine, alpski predeli.

Nedaleko od sela Jefremkino, nalazi se jedna od najpopularnijih turističkih ruta – takozvana staza predaka, koja se prostire duž planinskog masiva Togiz-Az.

Prolazeći živopisnom stazom, koja krivuda iznad reke Beli Ijus, pored rudnika, u kome se iskopavao bakar pre nekoliko hiljada godina, stići ćete do drugog drevnog naselja. Stanovnici područja živeli su ovde pre oko devet hiljada godina, a pored kamenog oruđa, ostavili su za sobom rezbarene, runičke natpise, koje je dešifrovao, 1893. godine, danski naučnik Vilhelm Tomsen.

Ovde se može i splavariti na katamaranima po Belom Ijusu. Splavarenje rekom traje oko dva sata (ruta dužine – 15 kilometara).

Činjenica je da se vreme u južnom Sibiru naglo menja. Upravo je bilo +30, a nakon nekoliko minuta nebo je postalo oblačno i počeo je da pada ledeni pljusak. Za par sati, ova priča se može ponoviti dva ili tri puta, tada, čak i voda, čija temperatura ne prelazi 15 stepeni, počinje da deluje kao da je topla.

Istražite Kameni grad u Ergakiju

Između Abakana i Kizila nalazi se prirodni park od regionalnog značaja Ergaki. Površina ovog rezervata je skoro 350 hiljada hektara, i ovde se, zaista, ima šta videti.

Jedna od najtežih ruta naziva se Kameni grad. Od pristupačnog puta do početka pešačke staze ima – oko 20 kilometara, kroz težak teren, uključujući dva brda. Možete se kretati peške ili iznajmiti terensko vozilo, GAZ-66, u jednoj od baza.

Dalje, ide uspon duž grebena Kulumis sve do najviše tačke od 1588 metara nadmorske visine, pored litice Stražarska kula. Neki delovi trase opremljeni su stepenicama i drvenim ogradama, međutim i dalje ćete morati da se penjete po kamenim gromadama, koji vise iznad litica.

Trasa je dobila ime „Kameni grad“ zbog bizarnog oblika stena – ostataka. Oko njih je – surova priroda tajgi: kedrovi, jele, mnoštvo mahovina i lišajeva. Pogled, na greben Aradan i stari Usinski prolaz, je zadivljujući.

Dmitrij Stroganov, specijalni dopisnik „Ridusa“

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име