Lako se diše u Sokobanji

0
14

Voda je bila vruća. Veoma vruća. Volim toplo, zagrejano rusko kupatilo, ali nisam mogla da izdržim u bazenu ni dvadeset minuta koje mi je lekar preporučio: više puta sam izlazila da se malo rashladim. Para od vode se podizala stvarajući maglu u okrugloj sobi hamama. „Istovremeno se i inhaliram“, pomislih. Na ulicama sokobanjskog odmarališta bilo je 38 stepeni, a voda u termalnom bazenu kupališta „Aman“, čini mi se, da je isto dostizala 38 stepeni, ali moj osećaj je bio da je bila mnogo vrelija.

Kupatilo „Aman“ – turski hamam na mestu rimskog kupališta sa toplom termalnom vodom
Bazen hamama

Govoreći o najboljim odmaralištima u Srbiji, Sokobanju je nemoguće izostaviti. Ovaj sanatorijum se specijalizuje prvenstveno za bolesti respiratornog sistema: bronhitis, astma, posledice upale pluća, opstruktivne plućne bolesti. U eri koronavirusa, sve ovo je više nego aktuelno. Ovde ljudi, takođe, dolaze kako bi smirili živce, oslobodili se od stresa – ukratko, da bi lečili ono što mi nazivamo „menadžerska bolest“. Danas je to potrebno ne samo preopterećenim rukovodiocima, već i svima onima koji su iscrpljeni karantinom, ograničenjima i pratećom ekonomskom krizom. Takođe, ovde pomažu u lečenju reumatizma, srčanih i vaskularnih problema – kod Covid-19 povećava se zgrušavanje krvi, što često dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova.

Možete se uveriti da je Sokobanja popularna kada izađete na „pešačku zonu“ – pešačku ulicu, bitan element centra bilo kog grada. I ujutro je puno ljudi. A uveče, nema kuda da se prođe. Nije lako pronaći slobodan sto u nekom od brojnih kafića i restorana.

„Odmaralište poseduje jedinstvenu kombinaciju prirodnih faktora“, kaže Ljubinko Milenković, direktor Turističke organizacije Sokobanje.

Simbol Sokobanje – soko

„Sokobanja je jedno od najatraktivnijih odmarališta u Srbiji. To potvrđuje i nacionalna strategija za razvoj turizma: naše odmaralište uvršteno je na spisak od 18 regiona koje je država odlučila da pomogne i da turističke usluge podigne na novi nivo. Prvo, od značaja je naša lokacija: u blizini se nalazi čuvena planina Rtanj i park prirode Ozren. Drugo, duga tradicija u ugostiteljstvu: Sokobanja je prvo odmaralište koje je otpočelo da se bavi organizovanim turizmom, još od osnivanja Jugoslavije. Treće, Sokobanja ima sve što treba da poseduje jedna turistička destinacija smeštena u kontinentalnoj klimatskoj zoni: okružuju je četiri planine, dva jezera, tu su i termomineralni izvori, i pre svega – čist vazduh i netaknuta priroda. Ipak, turističke mogućnosti Sokobanje nisu zasnovane samo na prirodnom potencijalu: tome su mnogo doprineli i sami žitelji. Na primer, izgrađen je akva park koji u sezoni poseti oko 100 hiljada turista. Uskoro se otvara multifunkcionalni kompleks letnjih scena na području Vrela, gde će se održavati brojni kulturni događaji … „

Ljubinko Milenković

Ljubinko govori glasno i s entuzijazmom. O tome kako je za savremenog čoveka, okruženog elektronikom, koja stvara štetno pozitronsko zračenje, izuzetno važan vazduh Sokobanje, koji je ispunjen negativnim jonima („Jedanaest procenata! Svuda je pet ili sedam, a kod nas je jedanaest!“), te kako je on dobar za srce i krvne sudove, za bronhije i kod alergija.

„Kod nas dolaze i sportisti da treniraju, jer ovaj vazduh pomaže da se izdrže velika opterećenja“, objašnjava on.

Ljubinko posebno ističe da se ovde čovek leči čim izađe na ulicu i udahne lekoviti vazduh Sokobanje. U tom trenutku, ja duboko udahnem. Zaista, ne treba sumnjati u lekovita svojstva lokalnog vazduha: čak i po vrućini, centar grada ne miriše na izduvne gasove i vreli asfalt, na koje je stanovnik grada navikao, već na miris bilja, borovine i cveća. Inače, automobilski saobraćaj ovde nije intenzivan, iako su parkinzi puni: većina posetilaca, koja je u odmaralište došla autom, po gradu ide pešice. Tako je i udobnije, jer je grad mali. A, dobro je za zdravije: moj fitnes program, instaliran na telefonu, svakodnevno je radosno izveštavao da sam premašila svoj plan aktivnosti. A ja sam samo šetala po brojnim parkovima i išla ulicama gore-dole do kafića.

Centralni gradski park

I Ljubinko nastavlja priču:

„Jeste li išli na planinu Ozren? Obavezno se popnite! I obavezno idite peške! Ona je udaljena 5 kilometara od grada, tamo možete stići za 45 minuta. I bićete na nadmorskoj visini većoj od 800 metara. Da li znate kakav je vazduh tamo? Pola sata – i spavaćete kao beba, zaboravićete na bolesno srce i alergije!“

Srećom, imam zdravo srce, ali alergije … Izgleda da me ovih dana, zaista, ne muče. A i zaspim rano i brzo. Ipak, treba da idemo do Ozrena. Vredi otići i na planinu Rtanj – obavijena mistikom, već odavno me privlači. Istina, više me interesovao čuveni rtanjski čaj, koji se kuva od posebne vrste majčine dušice koja ovde raste, nego priče o vanzemaljcima.

„Kupite naš med“, savetuje Ljubinko. „Ovde pčele sakupljaju nektar sa biljaka koje se ne prskaju. Uopšte, svi naši proizvodi se uzgajaju bez hemikalija, tako da je njihova proizvodnja još jedna ogromna šansa za razvoj Sokobanje. Mi smo prva, zvanično priznata, ekološki čista opština u Srbiji. Sertifikat švajcarske agencije IMO iz 2001. godine, koji je dodeljen Sokobanji, potvrđuje da su svi proizvodi, bilo divlji ili uzgajani i proizvedeni u našoj opštini, organski“.

Ali glavna stvar zbog koje ljudi ovde dolaze je – lečenje.

„Raspolažemo sa dve specijalne bolnice, od kojih jedna radi kao centar za rehabilitaciju. Imamo dugu tradiciju lečenja bolesti bronhija i pluća, a odavde su potekle brojne generacije iskusnih pulmologa. Naša škola pulmologije smatra se najjačom u Srbiji“, kaže Ljubinko.

Predivni vazduh ovde prate i lekovite termalne vode.
I ja krećem na kupanje.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име