Neki to vole vruće (nastavak putovanja po Sokobanji)

Kupatilo Banjica

Po specijalnim bolnicama – tako ovde nazivaju sanatorijume, vodi me Ivana Bogusavljević, fizioterapeut.

„Naša voda pripada grupi nisko-radioaktivnih, oligomineralnih, radonskih, sulfidnih i zemno-alkalnih voda. Ima povoljan hemijski sastav sa visokim sadržajem kalijuma, natrijuma, litijuma, silicijuma“, kaže Ivana. „Radon poboljšava funkcionisanje nadbubrežnih žlezda, koje luče kortizol, a on je odgovoran za stres, alergije, a takođe reguliše i nivo šećera u krvi, kontroliše krvni pritisak, daje telu energiju i poboljšava imunitet. Naše vode imaju najveći sadržaj radona u Srbiji – do 13mJ “.

Dolazimo do stare zgrade, koja se nalazi u samom centru pešačke ulice.

„Ovo je „Amam“- na ruskom jeziku – hamam, tursko kupatilo. Izgrađeno je u doba kada je Srbija bila pod vlašću Osmanskog carstva. Ali mnogo pre toga, ovde se pojavilo rimsko kupatilo. Bazen u hamamu je okrugao, a ne četvrtast, kako je uobičajeno, jer su Turci svoje kupatilo postavili na mestu starorimskog. A Rimljani su kupatilo izgradili na mestu gde je bio izvor sa termalnom vodom“, objašnjava Ivana.

Kupatilo „Aman“ – turski hamam na mestu rimskog kupališta sa toplom termalnom vodom

Savremena, staklena kocka stoji pored okrugle zgrade hamama.

„Ovo je inhalator. Ovde lečimo bronhitis i astmu gasom radonom, koji se oslobađa iz vode. Njegova radioaktivnost je veoma visoka, od 33,7 do 50 MJ, tako da u inhalator možete da uđete tek nakon lekarskog pregleda: lekar će tačno odrediti vreme boravka koje je vama potrebno“, upozorava Ivana.

U sobi za inhalaciju deca sede oko fontane u kojoj ključa voda i leče astmu. Para izlazi iz vode i ispunjava celu prostoriju.


„Koliko dugo može da se boravi u bazenu hamama?“
„20-30 minuta, ne više. To je dovoljno da telo dobije potrebne elemente. I obratite pažnju – bazen je otvoren samo do četiri popodne. Kupanje u našoj vodi bodri, ne opušta, kao kod većine termalnih voda, tako da se kupanje uveče ne preporučuje.“
„A šta je sa lečenjem živaca?“
„U te svrhe se koristi drugi bazen, sa hladnijom vodom. Ovde je temperatura vode oko 38 stepeni, a tamo je – 26. U toploj vodi se, pored bolesti organa za disanje, astme i alergija, leči i reumatizam. A u hladnoj vodi se oslobađate stresa i nervoze, pa se tamo šalju pacijenti sa srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom i proširenim venama na nogama.

Bazen sa hladnom vodom

Jedna od dve specijalne bolnice u Sokobanji nalazi se upravo u pešačkoj zoni, u velikom parku. Tu se nalazi i odvojena prostorija za inhalacije i poseban bazen, kao i kade, gde se temperatura vode može podešavati individualno. Postoji i posebna drenažna soba: pacijent leži na stomaku, sa podignutim nogama i spuštenim gornjim delom tela, kako bi olakšao iskašljavanje. A lekar pruža pomoć tokom procesa pomoću specijalno vibrirajuće papučice, koja se prislanja na leđa. Ovde naravno možete da dobijete masažu, elektroterapiju, podvodnu masažu, a tu je i sala za fizioterapeutske vežbe i mnoge druge procedure. Druga bolnica nalazi se malo dalje, u parku Borići.

Ovde se obavljaju iste procedure, plus mogu da se izvode i intenzivne terapije.
„Ivana, da li vam se obraćaju ljudi koji su imali koronavirus?“
„Naravno! Posle preležanog koronavirusa imali smo puno pacijenata, uključujući i one vrlo visokog ranga. Preporučujemo rehabilitaciju u trajanju od 21. dana. Nakon toga se može doći, kao i kod običnih hroničnih bolesti, na 10 dana. Preporučujemo da se dođe na kompletan period u slučaju prvih znakova astme kod dece – tada je moguće potpuno eliminisati napade. Imamo podosta bivših pacijenata-astmatičara, koji su već odavno odrasli ljudi i koji vode normalan život.

Idemo do sledećeg parka, koji se prostire na obali reke Moravice. Ovde se nalazi kupatilo „Banjica“ sa prohladnom vodom, gde leče živce i kardiovaskularne bolesti. U blizini su tri plaže: na najbližoj, koja se zove Župan, možete samo da se sunčate i plaknete malo u vodi – Moravica je plitka reka. Ostale dve, „6 kaca“ i „Tri kace“, nalaze se malo dalje. „Kace“ znače kade na srpskom jeziku. Okrugla udubljenja u reci, obložena kamenom, zaista podsećaju na kade ili mini bazene.

Kupatilo Banjica

Ali, mene očekuje kupanje u termalnom bazenu „Banjica“. On je manji, voda je malo toplija od vode u sportskim bazenima, ali kada je napolju vrućina, čini se čak i da je hladnjikava.

„Ne treba da plivate, aktivnije se pomerajte. Poležite mirno u bazenu do 30 minuta. I nakon kupanja nemojte da pravite nagle pokrete – krvni pritisak može blago da opadne“, savetuje me medicinska sestra.

Kako sam se navikla na termalne vode (koliko smo samo sanatorijuma već obišli, prikupljajući materijal za našu knjigu!) ja sam bila iznenađena: voda u bazenu ne samo da je bila hladna, već nije imala nikakav miris: obično termalne vode imaju neki slab miris, najčešće sumporni. A ovde – voda je kao obična voda. Običan je i bazen, samo je olakšan ulazak u njega i opremljen je tako da čak i ljudi u invalidskim kolicima mogu da se spuste: zapravo, ovde se i leče problemi mišićno-skeletnog sistema, između ostalih i oni koji su nervne prirode. Posle nekog vremena shvatam da je u bazenu hladno bez kretanja. Stoga polako, poput foke, plivam i okrećem se, mašem nogama i rukama. Međutim, da se energičnije krećem nešto i ne želim: voda deluje tako umirujuće na mene ili je to zbog opšte atmosfere smirenosti i spokoja koja vlada u parku, koji okružuje kupatilo?

Bilo kako bilo, pola sata je prošlo neprimetno. Zaista nije bilo umora, koji se često pojavljuje nakon kupanja u termalnim vodama. Naprotiv, rado sam se prošetala parkom, pogledala plaže, sedela na terasi iznad reke i pila obaveznu šoljicu kafe. Nisam ništa neprijatno osećala, pa ni sniženje pritiska. Samo sam imala prijatan osećaj smirenosti i istovremeno ispunjenosti energijom. Verovatno se isto ovako oseća moj mačak Nikifor, kada leži na kauču nakon šetnje po bašti.

Sutradan sam se zaputila u kupatilo „Aman“. I, kao što sam napisala na početku moje priče, probala sam da izdržim u toploj vodi termalnog bazena. Znoj se slivao sa mene. Lekoviti gas radon, zajedno sa parom, obavijao me je, čak i onda kada sam se premestila na stepenicu više. „Udobno je što su krajevi bazena izrađeni u obliku stepenastih ulaza. Verovatno da bismo mogli da izađemo do pola i da se rashladimo “, pomislila sam, gledajući kroz paru na neobične, ogromne, stare slavine, iz kojih se voda tiho slivala u bazen, na tradicionalne mramorne ležaljke hamama – jedino što su neobično zakrivljene u luk, kako bi se uklapale sa okruglim zidovima kupatila. Posmatrala sam okruglu kupolu, išaranu otvorima raznih oblika i veličina. Pogled mi je privukao tajnovoti prozor u zidu. Vodio je do sledeće prostorije, do „Miloševe kade“ – privatno kupatilo kneza Miloša Obrenovića.

Čuveni prozorčić u Miloševom kupatilu

„Miloševa kada“ je mala prostorija sa vrlo malim, poput kadice za sedenje, bazenom. Knez Miloš je bio, kažu, vrlo nizak čovek, koji je veoma voleo žene. Zbog toga je naredio da se u „Amamu“ izgradi privatno kupatilo sa prozorom, kroz koji je gledao i divio se dvorskim damama i miljenicima koje su se odmarale u bazenu sa hamamom.

Inače, ovde, u kupatilu „Amam“, snimljena je čuvena scena kupanja glavne glumice i njenih drugarica, iz jednog od najpoznatijih jugoslovenskih filmova „Zone Zamfirove“, koji govori o ljubavi mladog juvelira i devojke iz bogate porodice u vreme Otomanskog carstva.

Između ostalog, knez Miloš, junak iz Drugog srpskog ustanka, imao je uspeha ne samo kod dama, već se proslavio aktivnim zalaganjem i radom u razvoju odmarališta u Srbiji. Upravo je on poslao na analizu nekoliko uzoraka vode iz različitih termalnih izvora, uključujući i onu iz Sokobanje, u Beč. A, zatim je pozvao u posetu čuvenog bečkog hemičara Franca Hrušauera. Ovaj je bio toliko oduševljen sastavom srpskih termalnih izvora, da je sledeće godine u Srbiju doputovao austrijski baron Herder, uz čije ime se vezuje pokretanje banjskog turizma u Srbiji.

Prvi turistički vaučer koji je izdao Miloš Obrenović

Naparena, izašla sam iz bazena, obećavši sebi da ću sledeći put doći u Sokobanju u zimu, kada je grejanje u tako toploj vodi – pravo zadovoljstvo.

„Na lečenje dolaze tokom cele godine, ali ja, ipak, preporučujem posete od sredine proleća do kraja leta, ponekad i do kasne jeseni, ako je toplije vreme“, razočarao me je Ljubinko Milenković, direktor Turističke organizacije Sokobanje.

„Upravo tada je vazduh najlekovitiji, a on je, zapravo, drugi, lekoviti faktor Sokobanje. Lekari preporučuju roditeljima s decom da dolaze na lečenje u septembru, jer septembar ima najveći broj sunčanih dana od 24. do 26. A najkišovitiji mesec je maj, koji ima 24. kišna dana. Ali upravo tada, kada nastupa aktivna vegetacija biljaka, u vazduhu ima najviše kiseonika, koji predstavlja dobar antioksidans i uništava mikroorganizme. A, koristan je i kao zaštita od prehlada.“

„Ali, stvarno je teško da se boravi u tako toplom bazenu po vrućini“, požalila sam se.
Ljubinko pljesnu rukama:
„Pa, zašto niste dodali hladnu vodu? Početna temperatura vode u kupatilu je, u zavisnosti od sezone, do 45 stepeni!“
„Kako sam trebala da dodam?“
„U bazenu imaju tri slavine – sa toplom i rashlađenom termalnom vodom! Zar vam nisu pokazali?“

Tada sam počela da se prisećam, kao kroz maglu: da, medicinska sestra mi je nešto govorila, pokazujući na slavine i negde u stranu … Ali u tom trenutku me je vrlo zaintrigirao prozor iz kupatila Miloša Obrenovića. Hm … Ipak, ne treba se zanositi istorijskim anegdotama dok medicinsko osoblje nešto objašnjava …

Uprkos nesporazumu sa vrućim bazenom, boravak u Sokobanji očigledno mi je prijao. Ne samo da mi se alergija smirila, već mi se i koža prilično isčistila i izgledala je osveženo. Bilo je posebno prijatno što je nestala iritacija kože koja se pojavila od maske, koju sam poslušno nosila, uvažavajući zakon, na svim mestima gde je bilo puno ljudi.

Istina, u jednom trenutku sam se jako uplašila, kada sam počela malo da kašljem posle trećeg kupanja. Prehladila sam se ili …? Ali su mi brzo objasnili da je to koristan proces: iz mojih bronhija iskašljavam šlajm, jer sam aktivni pušač. No, brzo me to prošlo i počela sam mnogo lakše da dišem. Tako sam ostatak dana, sa uživanjem, udisala lekoviti vazduh Sokobanje i njene okoline. Za sledeći put ostavljam pisanje o poznatim mestima u okolini Sokobanje i drugim potencijalima ovog odmarališta.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име