Mesto prave sreće – 1

0
18

„Obavezno otiđite u banju Jošanica“, posavetovao me Ljubinko Milenković, direktor Turističke organizacije Sokobanja. „Blizu je – samo 15 km od centra Sokobanje. Tamo postoje još četiri termalna izvora čija voda pomaže kod bolesti digestivnog trakta, dijabetesa, kao i lekovito blato – koje se koristi kod kožnih bolesti. Sada bolnica u odmaralištu ne radi – Jošanica se nalazi u procesu privatizacije, država je u potrazi za privatnim investitorima, ali samo mesto je veoma zanimljivo i lepo. Odmaralište ima veliki razvojni potencijal. Inače, možda investitore u Rusiji interesuju ulaganja u srpska odmarališta? „

Često me u Srbiji pitaju za ruske investitore. To nije nimalo iznenađujuće: Evropljani, Kinezi i Amerikanci sada aktivno ulažu u Srbiju. Prisutne su i ruske privatne investicije, ali, iskreno, u neuporedivo manjem obimu. Srbi su ubeđeni – to je zato što u Rusiji malo znaju o investicionoj privlačnosti ove zemlje. Slažem se sa njima. U Rusiji zaista, iznenađujuće malo se zna o Srbiji, a kamoli o činjenici da je ova zemlja sada lider po ekonomskom rastu u Evropi – to posebno. U međuvremenu, čak i Svetska banka predviđa da će rast BDP-a Srbije sledeće godine dostići kineski nivo od – 6%.

Tokom naših putovanja po „zdravoj Srbiji“, ja sam sa zanimanjem slušala ne samo o koristima, već i o investicionim atraktivnostima odmarališta.

U Srbiji je 2014. godine donet zakon po kome država izlazi iz banjskog biznisa. U državnom vlasništvu ostaju samo bolnice po banjama. Sve ostalo – zemljište, parkovi, infrastruktura, uređeni termalni izvori – prodaju se privatnim investitorima. Naravno, to su krupna ulaganja. Ali priznajmo – sada je ovo jedino mesto u Evropi gde se mogu kupiti banjska odmarališta. I to kakva! Sa jedinstvenim termalnim vodama, možda najboljim u Evropi, sa gotovom infrastrukturom koja zahteva manju obnovu. Sa obučenim osobljem i meštanima sa dugogodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu. Pa čak i sa spremnim turističkim tokom: srpske vlasti, s ciljem razvoja domaćeg turizma, izdaju svima, koji to žele, vaučere za odmor u Srbiji, vredne 50 evra po osobi.

Naravno, meni, koja sam ceo život posvetila poslovnom novinarstvu, bilo je zanimljivo da vidim Jošanicu koju spremaju za prodaju. Tako sam rešila da se pridružim beogradskim novinarima Mileni i Dragiši, koji su se uputili u ovo odmaralište sa istim ciljem.

Pre zakona o privatizaciji odmarališta, Jošanica je bila veoma popularno mesto: ovde je tokom sezone bilo zabeleženo prosečno 120 hiljada noćenja. To se primeti i po izgledu odmarališta: ono nije veliko, ali od samog ulaza, pored puta, nalaze se kuće sa apartmanima za izdavanje, mini-hoteli, restorani i kafane sa sobama za goste. Duž puta žubori reka gde se nalazi i etno-restoranom sa vodenicom.

Sa Danijelom kod vodenice

Vlasnici – Danijel i Zorica Lazić – dočekuju nas sa standardno dobrom kafom, slatkišima, punim čašama sa izvorskom vodom i „orahovačom“ – tinkturom od zelenih oraha koja se u Srbiji pije kao dobar izvor joda za štitnu žlezdu. Malo dvorište restorana je obavijeno ružama, vinogradom i ispunjeno je fontanicama i mini vodopadima.

„Za njih ne treba struja – sve teče samo“, objašnjava Danijel.

Stolovi su raspoređeni u hladu krošnji drveća, predmeti iz seljačkog života okačeni su po zidovima verande i u sali restorana. Iza dvorišta se nalazi dugačka zgrada sa sobama za goste, takođe uređena u etno-stilu. Zgrada je neobična – njen temelj čini prirodna stena. Umesto „podruma“ – polutrapa, tradicionalnog za srpske kuće, nalazi se ulaz u malu pećinu. U njenom svežem polumraku nama pokazuju krajnji zid, gde je domaćica pre nekoliko godina pronašla lik Bogorodice. Zagledamo se u isprepletane, tamne linije, ali uzalud. Ipak, pristojno fotografišemo zid.

„Sada pogledajte fotografiju“, savetuje nas Zorica.
Iznenađeno shvatamo da se na svim slikama jasno vidi kanonski lik Bogorodice sa Mladencem.

„Ja sam isto tako otkrila lik, kada sam slučajno fotografisala zid“, priznaje Zorica.

Mnogi su dolazili u kuću Danijela i Zorice samo da bi videli ovo čudo.
Pansion je sada prazan. I restoran isto. Samo mi i nekoliko meštana koji sede za susednim stolom i pijuckaju pivo.

„Dok je banja radila, kod nas u julu i avgustu nije bilo slobodnih mesta. A sad …“ Danijel iznervirano odmahuje rukom.
„Kažu da će uskoro objaviti aukciju“, Zorica, uz očekivanje, zastaje, gledajući na nas. Ne sačekavši odgovor, upita: „Znate li, da li postoji kupac? Bilo bi lepo kada bi je Rusi kupili.“

Poslednja fraza je jasno upućena meni. Malo mi je neprijatno, pa ćutim.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име