Glavne tajne omiljenog kolača iz sovjetskog detinjstva

© p-syutkin.livejournal.com

„Idealan recept u slučaju da su nepozvani gosti došli na šolju čaja“, pisali su francuski, kulinarski časopisi. U SSSR-u, međutim, recept je bio popularan zbog dostupnosti proizvoda – sastojci „krompira“ uvek su se mogli naći.

Sada sovjetska prošlost, i pre svega kuhinja, izazivaju osećaj nostalgije. I mi se slažemo sa Gelijom Delerins: treba kupovati u setu. Predivni kolač uz deficit proizvoda. O kolaču „krompir“, na pozadini sovjetskog i francuskog pejzaža, ona piše na stranicama „Ogonjka“:

U mom sovjetskom detinjstvu bilo je poslastica koje i danas pravim sa zadovoljstvom. Čak i moja deca vole tortu „Napoleon“, uprkos tome što su imali prilike da probaju i francuski „milfej“. Kolač od maka je redovan na stolu. Ali najpoželjniji kolač je i dalje „krompir“. Očigledno da je on comfort food – potiče iz detinjstva i održava veru u svu dobru hranu. Dok se neproverena verzija o finskom poreklu „krompira“ nije potvrdila, bila sam sigurana da ništa više nije „naše“ nego ovaj kolač. „Napoleon“ je stranac, „Ptičje mleko“ se pojavilo kasnije, krajem sedamdesetih, a „krompir“ je uvek bio tu. Uvek sam želela da ga pojedem i nestajao je sa polica poslastičarnica čim bi se pojavio.

Čak i kada sam otkrila „krompir“ u izlogu francuske pekare, moja vera u sovjetsko poreklo ovog kolača nije nestala. Sigurno su ga videli negde u Moskvi, samouvereno je rekla moja, tada, mala ćerka, iznoseći prvobitnu ideju o međunarodnoj razmeni „krompira“ za „Napoleona“.

„Krompir“ je pravljen, naravno, od proizvoda koji je bio uvek pri ruci – od mrvica hleba. Istina, mrvice, takođe, mogu da budu različite. U Francuskoj one ostaju od keksića, koje ceo svet naziva „Savojardi“ i „Damski prsti“ (piškote, prim. red.), dok sami Francuzi tvrdoglavo drže svoju stranu i nazivaju ih „Boudoir“.

Prva dva imena nisu nikakva zagonetka. Veruje se da je keks prvi put napravljen u Savoji, još u srednjem veku, i postao je zvanični desert savojskog dvora. Zaista, po obliku, podseća na ženske prste. Slučaj sa „Boudoir-om“ je složeniji. Ovo ime je dao keksićima Antonin Karem, otac – osnivač konditerske, francuske kuhinje. Karem je bio kuvar kod šefa francuske diplomatije Talejrana, koji je morao da brani interese Francuske na Bečkom kongresu, posle Napoleonovog poraza. Keks se najčešće služio uz šampanjac, neprimetno se jeo tokom razgovora, a koji su većinom bili zatvoreni tj „budoari“. Tako je Karem i nazvao recept koji je razradio.

© p-syutkin.livejournal.com

„Krompir“ kolač

Kakao – 3 kašike i još 1-2 za serviranje
Mleveni keks ili prezle – 150 gr.
Šećer u prahu – 30 ili 50 g, ako se koriste domaće prezle
Mleko – 80 g.
Bademi – 50 g.
Puter – 50 g.
Rum – 2 kašike.
Ekstrakt vanile

„Testo“ treba da bude tvrđe. Mesite dok ne postane potpuno glatko, a dok mesite dodajte nekoliko kapi ekstrata vanile i par kašika ruma ili konjaka, po želji.

Zahvatite smesu kašikom i napravite lopticu, a zatim formirajte od nje duguljasti oblik. I dobićete kolač – „krompir“. Uvaljajte ga u mešavinu prezli, kakaoa i šećera. Za potpuni ugođaj, poslastičari su kolače ukrašavali sa tri bela „oka“ od kreme od putera, kao na izniklom krompiru. Ipak, bolje je uzeti polovine oljuštenih badema ili listiće, ili rastopiti parče bele čokolade i nacrtati im „oči“.

Francuski, kulinarski časopisi su u pravu – kolač se pravi brzo, te u slučaju neočekivanog gosta može vam biti od pomoći. Pogotovo ako je taj gost – nostalgija.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име