Kultna srpska mesta u Moskvi: „tajanstveni“ restoran sa poluvekovnom istorijom

Na delu Mosfilmovske ulice u Moskvi, gde se nalaze ambasade bivših socijalističkih zemalja, ne može se naći ništa ni nalik restoranu. S jedne strane stoje – stambene zgrade, s druge strane – diplomatska predstavništva. Poslednja u tom zbijenom redu je ambasada Republike Srbije, nekadašnje Jugoslavije. Zgradu je projektovao arhitekta Konstantin Bartoševič, poznat po projektima tipičnih, sovjetskih, rekreacionih centara.

Foto: BETAPHOTO/Aleksandra Stojanovic Godfroa

Desno od nje nalazi se neimenovani prolaz koji vodi pored ambasada Libije, Bosne i kancelarije Sveruskog narodnog fronta do čuvene „okrugle zgrade“ u ulici Dovženko. Tamo se u neupadljivoj, sivoj zgradi, iza ograde, nalazi srpsko trgovinsko predstavništvo u Rusiji.

Foto: Arendator.ru

A unutra, već duži niz decenija, radi restoran, o čijem postojanju zna malo ljudi. Njegovo ime je „KT Biro“ ili „KT Bjuro“ (kako je naziv ukazan u aplikaciji Yandex.Maps) i znači – komercijalno-tehnički biro. Tako se „istorijski“ nazivalo trgovinsko predstavništvo.

Postoji legenda da je zgrada trgovinske misije, sagrađena sredinom prošlog veka, navodno bila namenjena ambasadi Izraela, ali je nakon prekida diplomatskih odnosa sa SSSR-om, u 1967. godini, odlučeno da se ona da Jugoslovenima, sa kojima su trgovisnki odnosi bili u razmahu.

Priča se da je na teritoriji trgovinskog predstavništva uvek bilo puno ljudi. U zgradi su radile gotovo sve jugoslovenske organizacije koje su u to vreme bile u zemlji. Nakon raspada SSSR-a bilo je moguće iznajmiti prostorije na drugim mestima u gradu, tako da su se arendatori razbežali po Moskvi, pa je samo restoran ostao na starom mestu. Pored toga što prima goste, u njemu se provode svi svečani događaji srpske ambasade.

Redovni gosti ističu da se atmosfera topline i spokoja, u mnogome slična Beogradu, oseća još od ulaza u ovu jednistvenu građevinu. Duh 80-ih se zadržao ovde i teško da se može pronaći na nekom drugom javnom mestu u Moskvi. Okolina, takođe, pogoduje: tu su zelene površine, dolina reke Setunj, moskovski golf-klub.

Foto: Jelizaveta Milakova

Da biste ušli unutra, morate pozvoniti na interfon koji se nalazi na kućici gde sedi čuvar i izgovoriti lozinku: „U restoran“. Tri stepenice do trema, ulaz, pa nekoliko metara niz hodnik – i eto ga: beli stolnjaci, uredno raspoređeno posuđe, prigušeno svetlo, tihe jugoslovenske balade u pozadini i stasiti, ljubazni, srpski konobari. Kažu da je pre mnogo godina, pre otvaranja restorana, na ovom mestu bila trpezarija. Dakle, danas restoran ima tradiciju od preko 47 godina.

Na sajtu restorana piše: prijatelji, nemojte da vas plaši srpski akcenat u izgovoru ili u pismu naših zaposlenih, jer želimo da dočaramo, u potpunosti, balkansku atmosferu. I, mora se priznati, uspeli su u tome!

Foto: Jelizaveta Milakova

Osoblje restorana je posebno ponosno na svoje redovne goste: ovde navraća ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski, veteran međunarodnog novinarstva, dugogodišnji dopisnik beogradskih „Večernjih novosti“ u Moskvi Branko Vlahović. Čak je i Aleksandar Vučić bio ovde jednom, pre nego što je postao predsednik. Zbog prijatne atmosfere i bogate srpske kuhinje, restoran posećuju i zaposleni u „Mosfilmu“ koji se nalazi u blizini. Ovde su dolazili i Stanislav Govoruhin, Sergej Bezrukov, Karen Šahnazarov, Žerar Depardje.

„KT-Biro“ nudi tradicionalni balkanski meni: čorbe, stejkove, pljeskavice i ćevapčiće, sireve, priloge od povrća, slatkiše i, naravno, srpska vina i rakije.

Jelizaveta Milakova

Ono što ovaj restoran razlikuje od drugih, sličnih objekata leži u posebno pažljivom odnosu prema kvalitetu jela. Meso i povrće se kupuju od proverenih dobavljača, beogradski kuvar Nikola Stevanović radi u kuhinji, hleb i peciva peku sami svakoga dana. Imaju i svoju sušaru.

Jelizaveta Milakova

Legendarni Predrag „Džeba“ Rajković, dugogodišnji šef srpskog restorana „Boemi“, vodi celokupni posao u KT-Birou. Ponuda da stane na čelo najstarijeg srpskog restorana u Moskvi bila je za njega velika čast i profesionalni izazov. Ambiciozni zadatak da udahne novi život restoranu sa dugogodišnjim istorijom desio se upravo na početku pandemije koronavirusa. Kako se Džeba nosi sa tim, kao i o svom životu u Moskvi, od ranih 80-ih, on sam rado govori: neformalna komunikacija sa gostima je – osobenost ovog restorana.

Jelizaveta Milakova

Izvor: Balkanist.ru
Autor: Kiril Hovrin

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име