Kako su se Rusija i Ukrajina „podelile“ oko boršča

© p-syutkin.livejournal.com

„Boršč – novi je front rusko-ukrajinskog sukoba“ – takav je bio naslov članka u „Njujork Tajmsu“.

Pročitajmo šta piše „Njujork Tajms“:

Kafić pored puta zove se „Bošč“, a velika cvekla na tabli ne ostavlja nikakvu sumnju o ukusima meštana. Okolna polja zasađena su cveklom. Grad se tako i zove – Borščev. A ovo je samo jedno od desetak gradova i sela u Ukrajini koji su nazvani u čast boršča. Zbog njihove opšte ljubavi prema boršču, Ukrajincima nije jasno zašto se ova supa smatra ruskom – nacionalnim jelom njihovog zakletog neprijatelja.

Tako je jedan ukrajinski kuvar, uz podršku Ministarstva kulture Ukrajine i Vrhovne rade, odlučio da ispravi situaciju i podneo je zahtev za priznavanje boršča kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Ukrajine u UNESKO.

„Neka misle šta god hoće, ali boršč je – ukrajinska supa“, kaže Olga Gabro, baka i iskusna kuvarica boršča iz Borščeva.

Poput gastronomskog spora između Arapa i Jevreja oko humusa, i ovde se susedi svađaju oko tradicije koja bi trebala da ih ujedini. Boršč se jede i u Ukrajini i u Rusiji.

Međutim, u ovom sukobu postoji i preokret. Čak i neki ruski kulinarski istoričari i ugledne kulinarske knjige iz sovjetskog doba govore o ukrajinskom poreklu boršča. Ali nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija aktivnije pretenduje na ovu supu. Pre godinu dana, ruska vlada je na svom Tviteru, na engleskom jeziku, objavila recept, tvrdeći da je „boršč jedno od najpoznatijih i najomiljenijih ruskih jela“.

Za kuvara Jevgenija Klopotenka ovo je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Priznaje da je pobesneo kada su mu prijatelji rekli da se u evropskim i američkim restoranima boršč služi kao ruska supa.

„Već su mnogo toga oduzeli od Ukrajine, ali boršč im nikada i ni za šta nećemo dati“, rekao je on. I dodao: „Razumeo sam: moramo da branimo ono što je uvek bilo naše“. I otpočeo je bitku, osnovavši nevladinu organizaciju za odbranu ukrajinskog prava nad borščom. Nekoliko meseci je njegova grupa mukotrpno prikupljala dokaze o ukrajinskom poreklu jela i organizovala je kulturne događaje u njegovu čast – čak su vozili džinovski kazan po celoj zemlji i kuvali boršč na festivalima.

© p-syutkin.livejournal.com

Ukrajina planira da u martu podnese zahtev u UNESKO. Parlament je već usvojio rezoluciju podrške boršču. Da bi dobili priznanje ove UN-ove organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu, Ukrajinci ne treba da dokazuju da je boršč svojstveno jelo samo njihove zemlje, već samo da je on čvrsto povezan sa njihovom kulturom – na primer, sa venčanjima i pogrebnim obredima. Biće neophodno da se dokaže da supu jedu svi i svuda. Uzimaju se u obzir i nazivi gradova.

Ovaj spor oko boršča ističe dubinu podela između Ukrajine i Rusije. Ukrajinci smatraju da su ruske vlasti ne samo napale njihovu zemlju, već, takođe, pokušavaju da prisvoje celokupno kulturno nasleđe istočnoslovenskog sveta – otuda i istorijske pretenzije na prevlast u pravoslavlju i na poluostrvu Krim.

U zapadnim zemljama boršč se smatra ruskim jelom, i to sve zbog pogrešne navike poistovećivanja ruskog i sovjetskog, iako je Rusija bila samo jedna od republika SSSR-a.
Ipak, u mnogim sovjetskim kuvarima, boršč nazivaju ukrajinskim jelom: na primer, u uticajnom istraživanju etničke kuhinje Vilijama Pohlebkina „Nacionalne kuhinje naših naroda“ 1978. godine, navedeno je šest recepata – svi su oni iz ukrajinskih regiona.

Čak i u klasičnom sovjetskom kuvaru „O ukusnoj i zdravoj hrani“, prvi put objavljenom 1939. godine za vreme Staljina, boršč se ne naziva ruskim jelom. Navodi se samo jedan recept sa naznakom nacionalnog porekla – „ukrajinski boršč“.

Ako ćemo iskreno, i u Rusiji postoji desetak sela i gradova nazvanih po boršču – svako ima svoj recept, a osim toga, ova supa se služi u svakom restoranu ruske kuhinje. Niko ne dovodi u pitanje to da današnji Rusi jedu mnogo boršča.

Ipak, ovo je relativno novi dodatak u ruskom meniju, kaže Olga Sjutkina, ruski istoričar kulinarstva i autor knjige „Neizmišljena istorija ruske kuhinje“.

Ona kaže da se boršč proširio po centralnoj Rusiji krajem 18. veka – delom i zbog toga što se lako priprema u velikim količinama, njime su hranili vojnike u carskim kasarnama, a ušao je u meni i u mornarici. U sovjetsko vreme boršč je postao jedno od glavnih jela u fabričkim menzama.

„Veza sa sovjetskom epohom stvara iluziju da je boršč sastavni deo ruskog stola“, kaže gđa Sjutkina. Zbunjenost pojačava činjenica da Rusi u svojim tvrdnjama o poreklu boršča misle na sasvim drugu čorbu koja se u Srednjem veku pripremala od napitka na bazi kvasca i biljke borščevik. Takođe je nazvana – boršč, pominje se čak i u moskovskoj knjizi iz 16. veka „Domostroj“.

U ruralnoj Ukrajini svi sastojci za boršč rastu u povrtnjaku. Ukrajinci kao zimnicu ostavljaju lišće kiselog zelja, kao osnovu za zeleni boršč – ovo je varijanta jela bez cvekle. Na pomenima je običaj da se jede vegetarijanski, posni boršč. Ali najčešće se boršč kuva sa mesom – u tanjiru se sijaju masne mrlje veličine oko 0,6 cm (četvrtina inča).

Tajna boršča je u tome što se povrće (obično cvekla, šargarepa, pasulj i krompir) i meso (obično govedina, ali ponekad svinjetina ili piletina) spremaju odvojeno.

Čini se da je Rusija prošlog meseca odustala od svojih tvrdnji. „Boršč je nacionalno jelo mnogih zemalja, uključujući Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Poljsku, Rumuniju, Moldaviju i Litvaniju“, tvitovala je ruska ambasada u Vašingtonu. „Izaberite omiljenu.“

Anton Alešin, glavni kuvar u kulinarskoj školi „Klever“ u Moskvi, kaže da se kiseli kupus često dodaje tradicionalnim ruskim čorbama, a ne sveži kupus, zbog duge tradicije kiseljenja povrća tokom duge, surove, severne zime. Tako se dobija ukusna supa od svinjetine i kiselog kupusa – šči – koja, nesumnjivo, pripada Rusiji. Služi se i sa pavlakom, ali, avaj, to je gotovo nepoznato jelo van Rusije.

„Prema kulinarskom kanonu, boršč je ukrajinsko jelo“, rekao je Aljošin, predajući se bez borbe. „Šči je slična supa i ona ​​je ruska.“
Istovremeno, on je objasnio da je boršč „jelo sa izuzetno dugom istorijom“ koje se u Rusiji priprema generacijama i napomenuo da on i bezbroj drugih ruskih kuvara vole da kuvaju boršč u loncima.

„Da budem iskren, boršč je slovensko nacionalno jelo: ono je i rusko i ukrajinsko“, zaključio je on. „Koreni su isti, ali se ovde umešala politika“.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име