„Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“- književnica Elena Zelinskaja upoznaće Srbe sa opsadom Lenjingrada

0
22

Beogradska izdavačka kuća „Albatros“ izdala je knjigu „Senke u mojoj ulici“, prvu knjigu objavljenu u Srbiji, na srpskom jeziku, o opsadi Lenjingrada. Knjiga je zasnovana na dnevnicima dva deteta koja su preživela ove strašne dane, pismima iz opkoljenog grada, sećanjima očevidaca.
Autor ove zanimljivije knjige o tom strašnom i tragičnom vremenu je – Elena Zelinskaja.

Razgovarali smo sa Elenom o novoj knjizi, pandemiji, kulturnoj saradnji i, naravno, o Srbiji.

Molim Vas, recite nam zašto ste se odlučili na to da Srbe bliže upoznate sa opsadom Lenjingrada?

Radi se o tome da sam i ja iz porodice koja je preživela opsadu. Naravno, pročitala sam mnogo memoara o tome, sećanja – još od škole, nama, deci iz Sankt Peterburga, govorili su o tome kako je naš grad preživeo tih strašnih 900 dana – a ja sam odrastala među ljudima koji su sve to preživeli. Ljudi, stanovi, svaka stepenica u gradu – sve je ispunjeno tim uspomenama. Nije tradicija – već svakodnevna navika, način kako se hleb uzima u ruke, strogo pravilo da se ništa ne ostavlja u tanjiru i da se gost ne pušta iz kuće, a da prethodno nije nahranjen … Osam članova moje porodice sahranjeno je na groblju Piskarevskoje. U gradu postoji običaj: 8. septembra, na dan početka opsade grada, naglas se čitaju imena žrtava. Ja sam preuzela na sebe obavezu da napravim spisak stanovnika moje zgrade – u kojoj su moja majka i prabaka doživele i nisu preživele opsadu (moja baka je u to vreme bila u izgnanstvu u Kazahstanu i tamo je dosta propatila, i previše …). I tako, kada sam videla taj spisak, koji je praktično sadržao imena svih stanovnika zgrade, shvatila sam da to nije obični spisak, već zbornik mučeništva. Ti brojevi su me duboko potresli. Tada sam shvatila da je moj dug da o tome pišem, da se setim imena svih onih koji su živeli u toj ulici – u samo jednoj gradskoj ulici. To je moja dužnost i moj dug.

Da li Srbi uopšte znaju nešto o tom periodu?

Kada je moja knjiga „Dani opsade. Žuti sneg“, čiji deo je, prevedena na srpski jezik, istorijska priča „Senke u mojoj ulici“, koja je objavljena na ruskom jeziku, ja sam odlučila da je predstavim ovde, za dijasporu koja govori ruski jezik. I bila sam iznenađena kada su na prezentaciju knjige, koja se održala u Ruskom domu, došli većinom Srbi, koji su pokazali veliko interesovanje i iskreno saosećanje sa svime što je povezano sa tragičnom istorijom Lenjingrada. Tada smo direktor izdavačke kuće „Albatros“ i ja shvatili da knjigu treba prevesti na srpski jezik i objaviti je u Beogradu.

Kako se u Srbiji odnose prema sovjetskim vojnicima, da li ih se sećaju?

Ponekad mi se čini da od Srba treba da učimo kako se čuva sećanje na one koji su učestvovali u oslobođenju otadžbine. Ni jedan podvig, nijedno ime nije zaboravljeno ili izbrisano. A to treba uvažavati i poštovati, to dolazi ne samo od države, već i od svih građana.

Sa velikim zadovoljstvom smo objavili odlomke iz Vaše knjige „Moja zdrava Srbija“; kada možemo očekivati izlazak knjige iz štampe?

Knjiga „Moja zdrava Srbija“ zaista je postala popularna i pre nego što je izašla iz štampe. Naravno, zahvaljujući publikacijama u takvim medijima kao što su „Novosti“ i drugima. Pojavila se u pravi čas – sada su aktuelne teme o zdravlju, oporavku nakon stresa, karantina, nakon bolesti. Pored toga, zbog ove strašne epidemije, u svim zemljama, domaći turizam je na vrhuncu. U Srbiji, takođe, postoji veliko interesovanje za putovanjima u okviru svoje zemlje. Zbog toga planiramo da na proleće objavimo „Zdravu Srbiju“ ne samo na ruskom, već i na srpskom jeziku.

Inače, Vaša poslednja knjiga „Moja lepa Srbija“ već je postala bibliografska retkost, da li je u planu novi tiraž?

Knjiga „Moja lepa Srbija“, koju beogradski novinari nazivaju vizitnom karticom Srbije, već je imala nekoliko izdanja. Zaista ju je teško pronaći i mislimo da je vreme da je objavimo na nekoj od elektronskih platformi.

Neka srpska odmarališta, o kojima ste Vi pisali, ušla su u COVID-sistem, za lečenje pacijenata sa koronavirusom (Banja Koviljača, Banja Selters). Kakva je trenutna situacija u Srbiji, kako se Srbi nose sa ovom napašću?

Teško je Srbe uplašiti. Čak i za vreme bombardovanja oni su se ponosito šetali po pešačkim zonama i pili kafu u kafićima, ne obraćajući pažnju na opasnosti.

Mada, ovo inače, ima i svoju negativnu stranu – nisu svi, blago rečeno, spremni da poštuju, na primer, režim obaveznog nošenja maski … Ali generalno se, po mom mišljenju, dobro snalaze i vlasti i lekari. Naravno, svi mi ovde smo bili veoma ponosni kada su, tokom teških dana prolećnog talasa epidemije, ruski specijalisti priskočili u pomoć srpskim lekarima.

Recite nam, zašto je baš Srbija postala izvor inspiracije za Vaša književna dela?

Ona je prelepa.

Kakvi su Vaši planovi? Da li planirate da napišete neku novu knjigu?

Naše tri knjige – „Lepa …“, „Ukusna …“ i „Zdrava Srbija“ samo su početak projekta koji smo nazvali „Balkanski putnik“. Sada se pripremamo za rad na četvrtoj – zvaće se „Moja poslovna Srbija“, u kojoj ćemo ruskim poslovnim ljudima pokazati sve mogućnosti koje Srbija pruža u pogledu investicija i ekonomske saradnje. Uzmite u obzir i to da je moja stalna koautorka Tatjana Ribakova – poznata novinarka u oblasti ekonomije, tako da će naš pristup biti vrlo profesionalan.

2016. godine osnovana je Fondacija za inovativni razvoj kulture, obrazovanja, nauke (FIRKON), gde ste član u Upravnom odboru. Molim Vas, recite nam čime se fond bavi, da li je njegov rad povezan sa Srbijom i Balkanom?

Delatnosti ove Fondacije, stvorene u saradnji sa radio-stanicom „Orfej“ i Ruskim državnim muzičkim TV i radio centrom, u potpunosti su posvećene kulturnim projektima. Fondacija je ove godine otvorila područje međunarodne saradnje. Prvi i najvažniji pravac delovanja, naravno, bila je Srbija, odnosno grad Niš, gde su odžani prvi događaji. Poznati srpski TV voditelj, glumac i muzičar Marko Dolaš stao je na čelo balkanskog pravca Fondacije. Sadašnja situacija je takva da naše događaje provodimo samo onlajn, ali nadam se da će se sve, ipak, promeniti nabolje, kako bismo mogli da razvijamo našu saradnju i da se sa kolegama vidimo i lično.

Izvor: ruserbia.com

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име