Gojazna Rusija: šta jedemo i šta jede nas

0
18
© Igor Stavcev/Kolaž/Ridus.ru

Pre tačno mesec dana, akademik Ruske akademije nauka Viktor Tuteljan u otvorenom onlajn intervjuu izjavio je da u Rusiji 26% dece ima prekomernu težinu u prve dve godine života, a 20% pati od gojaznosti. Svaki peti učenik u zemlji ima prekomernu težinu i sve su šanse da će se ona i povećati. Predstojeći novogodišnji praznici samo će pogoršati situaciju.

Od davnih vremena je u ruskoj kulturi reč „puna“ bila sinonim za reči „lepa, zadovoljna“, a „mršava“ – „bolesna, loša“. Ruske devojke sa sela, da bi se dobro udale, oblačile su odjednom puno slojeva odeće i čak uvlačile slamu ispod nje jer: punija, uhranjena supruga rodiće zdravu decu, a i radiće na zemlji dugo i kvalitetno. Rusi su počeli prekomerno da se hrane relativno skoro – i odmah su nasrnuli na nezdravu hranu. Zatim nisu mogli da se zaustave. Gladne generacije iz 90-ih i 2000-ih prenele su loše navike u ishrani na svoju djecu.

Prema istraživanju Rosstata iz 2018. godine, u kojem je učestvovalo oko 96,4 hiljade ispitanika, prekomerna težina otkrivena je kod 31% dece starosti od 3 do 13 godina, a svakom devetom detetu ovog uzrasta dijagnostikovana je gojaznost. Među adolescentima, uzrasta od 14-18 godina, njih 15% ima prekomernu težinu. 2020. godine situacija se pogoršala. Ovome je, naravno, delimično doprineo koronavirus, jer su deca prešla na distanciono učenje, manje se kreću, a češće jedu. Kultura bavljenja sportom kod kuće, u Rusiji tek se rađa: „Ridus“ je otkrio da manje od 10% Moskovljana ujutru radi vežbe.

Novogodišnji praznici izazivaju ozbiljnu zabrinutost kod nutricionista: dve nedelje deca će jesti masne salate, tradicionalno će im biti poklanjani slatkiši koji sadrže višak šećera, palminog ulja i soli. A oni će se kretati još manje, jer je u većini gradova zemlje masovna proslava Nove godine otkazana ili ograničena. Situacija je beznadežna: na kraju krajeva, čak i najstrožiji roditelj detetu neće oduzeti slatkiš koji mu je Deda Mraz poklonio. Ili baka. Šta da se radi?

Za početak potpuno izbaciti iz ishrane slatkiše, masnu hranu, kobasice, peciva i poluproizvode. Da, čini se da „neće imati šta da se jede“, ali samo na prvi pogled: meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, sirevi, kaše, voće i povrće ostaju na meniju. Zamolite rođake da ne poklanjaju detetu čokolade i keksiće i nemojte to ni sami da radite. I, naravno, poslušajte savete stručnjaka.

Redakcija „Ridusa“ i PR agencija „Mihailov & partneri“ podelili su preporuke koje su im dali Majkl Elison, kulinarni direktor grupe „Jumeirah“ i nutricionista Mirna Sabag. Zamolili smo ove stručnjake da pomognu našim čitaocima.

Pre svega, stručnjaci su savetovali roditeljima da promene navike u ishrani. Važno je da se detetu od malih nogu pokaže da je voće i povrće prisutno u ishrani odraslih. Tako će dete razviti čvrst stav da je to normalno.

„Uključite dete u sam proces pripremanja hrane. Pokažite mu da je spremanje jela – prava zabava. Napravite „performans“, neka ono svojim rukama napravi kulinarsko remek-delo“,
kaže Majkl Elison.

On je uveren da tako funkcioniše dečja psiha: što više napora dete uloži u spremanje jela, to je sam proces zabavniji, a rezultat će mu izgledati ukusniji. I igraće ovu igru iznova i iznova, sa sve većim zadovoljstvom.

Prema istraživanju grupe Jumeirah, 52% roditelja veruje da deca obraćaju pažnju na nezdravu hranu zbog njihove vizuelne privlačnosti. U kuvanju, stoga, koristite hranu jarkih boja: na primer, zelen, crvenu ribu, pomorandže. To kod dece izaziva interesovanje, a jela izgledaju ukusnije.

„Ako dete neće da se odrekne jela koje voli, onda se ti recepti mogu poboljšati i učiniti zdravijim. Na primer, kada pravite testo, pšenično brašno možete zameniti heljdinim. U jela se mogu dodati i sveže povrće i voće. Sosovi takođe igraju važnu ulogu. Obično iseckano povrće može se poslužiti sa domaćim sosom od pavlake i belog luka. Ovo je zdrava alternativa naspram čipsa“, rekla je Mirna Sabag.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име