Svet više neće biti isti: kako je koronavirus promenio naš život

31. decembra 2019. godine u ruskim medijima prvi put se pominje epidemija atipične pneumonije u Vuhanu. Od tada je covid postao deo našeg života.

Krajem pretprošle godine, kada su se pojavile prve vesti o nepoznatom virusu, niko od stručnjaka novu pretnju nije shvatao ozbiljno. Tokom prošle godine oko 60 miliona ljudi je obolelo od covid-a. Svakog dana virusom se zarazi oko pola miliona ljudi. Svet je počeo da živi u novoj stvarnosti. „Ridus.ru“ je analizirao godinu borbe protiv pandemije i dao prognoze za budućnost.

Ograničenja

Obična medicinska maska postala je jedan od simbola godine. Posle prvog izbijanja bolesti u Evropi, vlasti svih zemalja počele su da nameću svakakva ograničenja. Na svim javnim mestima maske i rukavice postale su neophodan atribut. Do nedavno je Švedska bila poslednje uporište mrzitelja maski, ali čak je i tamo nošenje maske postalo preporučljivo.

Biznis koji ima za osnovu zabavu, turizam i ugostiteljstvo pretrpeo je ogromne gubitke. Muzičari su pokušavali da zarade putem onlajn koncerata, restorani su pokušali da pređu na dostavu, turističke agencije su pokušale da se preorjentišu na domaći turizam, ali su svi ti napori bili uzaludni.

U post-pandemijskom periodu suočićemo se sa globalnom preraspodelom tržišta na polju zabave, ugostiteljatva i putovanja. Na ovaj ili onaj način, novi igrači će zameniti one koji su bankrotirali, ali ni jedan stručnjak ne može reći kako će ovo tržište izgledati u novoj stvarnosti.

Globalna kriza zdravstvenih sistema

Pandemija je nemilosrdno zahvatila sve zemlje, bez obzira da li su one bogate ili siromašne. U određenim trenucima nije bilo dovoljno kreveta na odeljenjima intenzivne nege i specijalizovanim odeljenjima u Italiji, Belgiji, SAD-u, Nemačkoj.

Svet se nije susreo sa globalnim epidemijama skoro sto godina. U sistemu kapitalizma niko ne može držati prazne krevete u rezervi, plaćajući plate osoblju. Zbog optimizacije zdravstvenih sistema, čak i u onim zemljama koje se obično nazivaju prosperitetnim, hoteli, bioskopi i koncertne sale morali su biti pretvoreni u bolnice.

Iznenađujuće, ali u tom kontekstu stanje u Rusiji je relativno dobro. Izgrađena je bolnica u Komunarki, bolnički kreveti su postavljeni u Krokusu i Lenekspou (veliki sajamski prostori – prim. red), mada se u nekim regionima stanovnici žale na slabu dostupnost medicinske zaštite. Ipak, uprkos optimizaciji i masovnom zatvaranju bolnica, sovjetsko nasleđe bilo je dovoljano da se preživi pandemija sa minimalnim gubicima.

Glavni zaključci mogu se izvući tek posle nekoliko godina, ali čini se da će se vlade mnogih zemalja setiti stare izreke – za rat se treba pripremati tokom mirnih vremena. U planovima će se pojaviti rezervne sobe za hospitalizaciju, respiratori se više neće smatrati luksuzom, a proizvodnja sredstava lične zaštite već postoji u svakoj zemlji.

Razvoj medicine

Čim je svet shvatio kakvu pretnju predstavlja novi virus, sve razvijene zemlje hitno su počele da rade na pronalaženju vakcine. Rusija je prva pustila na tržište vakcinu „Sputnjik-V“, a „Epivakkorona“ iz „Vektora“ trebalo bi da se pojavi u bliskoj budućnosti. Inostarane vakcine takođe prolaze poslednju fazu ispitivanja.

Pandemija je primorala igrače farmaceutskog tržišta da naprave velike pomake u medicini. Mnoge perspektivne vakcine (Moderna, Pfizer, Epivakkorona) koriste tehnologiju matrice RNK. U 2018. godini u svetu su proizvedene samo tri vakcine upotrebom ove tehnologije. Već 2021. godine, na tržištu će se pojaviti nekoliko desetina vakcina ove vrste. Očigledno je da će se nova, široko testirana tehnologija, aktivno koristiti i za stvaranje vakcina protiv drugih bolesti. To je prava revolucija u medicini, koja će, možda, doneti njenim tvorcima Nobelovu nagradu.

Status medicinskog radnika

Jedan od glavnih rezultata pandemijske godine je – povećanje statusa lekara. Ponovo su lekari dobili ulogu heroja i prestali su da ih upoređuju sa uslužnim personalom. Pandemija je ovoj profesiji vratila i prestiž i novac.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име