Da li će Nova Moskva postati raj za „one koji rade od kuće“?

© Igor Stavcev/Kolaž/Ridus.ru

Pandemija bi mogla dati novi zamah razvoju Nove Moskve. Ideja o decentralizaciji i oslobađanju megalopolisa, koji se guši u svakodnevnim gužvama ljudi, čini se zaboravljena, a njegovo širenje, zamišljeno kao „grad u gradu“, sve više liči na opciju „ravnopravnih suseda“. Ali u postkovidnim uslovima sa sve većim trendom ka radu na daljinu i bežanju iz velikih gradova, ovaj koncept takođe izgleda prilično atraktivno.

Zašto je ova neobična konfiguracija u početku izabrana za Novu Moskvu? Jer ove zemlje su bile najmanje urbanizovane u gradskoj aglomeraciji i omogućavale su izgradnju praktično od nule modernog, dobro organizovanog grada, koji bi preuzeo na sebe deo moskovskog saobraćaja. A upravo je druga polovina zadatka bila glavni cilj celog poduhvata. Tako su vlasti želele da reše problem putovanja na posao, kada milioni ljudi svakodnevno žure u centar „starog“ grada na posao, da studiraju, prate kulturne događaje i uveče se vraćaju kući.

Izveštavajući o uspesima u razvoju novih teritorija, gradske vlasti se fokusiraju na stvaranje modernog, urbanog okruženja koje je komforno za život ljudi. Zvanični izveštaji ukazuju na dobro održavano, prilično autonomno naselje, povezano sa „starijim bratom“ boravišnom dozvolom i širokom mrežom puteva i javnog prevoza.

Već je izgrađeno 264 kilometra magistralnih puteva, dok je u naredne četiri godine planirana izgradnja gotovo iste kilometraže – 250 km, a ukupno bi do 2035. godine u Novoj Moskvi trebalo da bude izgrađeno 1.200 km novih magistralnih puteva.

U naredne tri godine u Novoj Moskvi planira se izgradnja osam miliona kvadratnih metara stanova, tri miliona kvadratnih metara nestambenih nekretnina, 15 zdravstvenih ustanova i 96 obrazovnih objekata. Već je predato 20 miliona kvadratnih metara stanova (do 2023. trebalo bi da ih bude 100 miliona), kao i 125 zdravstvenih ustanova, 700 sportskih objekata, 170 škola i 320 vrtića.

Udeo Moskovljana među kupcima stanova u Novoj Moskvi porastao je sa 18%, u trenutku objedinjavanja, na 63% i nastavlja da raste, kaže Vladimir Židkin šef odeljenja za razvoj novih teritorija glavnog grada. Prema njegovim rečima, puno mladih porodica prodaje stanove u „staroj“ Moskvi i seli se u „novu“.

„Nova Moskva postaje sve mlađa. Verujemo da je ovo takođe veoma važan faktor za intenzivan razvoj nove teritorije“, primetio je on.

Oko 70% stanovnika Nove Moskve veruje da se život na toj teritoriji poboljšao tokom poslednje dve godine, a samo 18% negativno ocenjuje promene. U „staroj“ Moskvi brojke su slične – 59% protiv 26%, rekao je generalni direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov.

Stanovnici Moskve među prednostima Nove Moskve ističu izgradnju novih metro stanica, puteva i petlji, pokretanje MCK-a i MCD-a, kao i uređenje ulica i dvorišta. Negativno se ocenjuje uglavnom stambena izgradnja – višespratnice koje su gusto zbijene, dugotrajna gradnja i loš kvalitet iste.

Raj za frilensere

U trenutku objedinjenja, Nova Moskva je mogla da ponudi 84 hiljade radnih mesta, a danas 267 hiljada. Broj radnih mesta raste približno proporcionalno u svim sektorima, vlasti to pažljivo prate, naglasio je Vladimir Židkin. Prema njegovim rečima, u svakom od 12 administrativnih okruga Nove Moskve planirano je otvaranje maksimalnog broja radnih mesta u različitim delatnostima, kako bi ljudi mogli tamo da žive i rade.

Prema podacima VCIOM-a, skoro 65% stanovnika Nove Moskve već je pronašlo posao u granicama ovog okruga. Moguće je da će novi ekonomski uslovi i pad dobiti primorati neke kompanije da presele svoje kancelarije izvan Moskovskog prstena.

Tako će u budućnosti pripojene teritorije možda moći da obezbede zaposlenje za celokupno lokalno stanovništvo, pa čak i određeni broj poslova za „migrante“ iz okolnih regiona.

S druge strane, dalji razvoj transportnih komunikacija i socijalne infrastrukture može povećati njenu atraktivnost za ljude koji rade na daljinu, a kojima su važni komforni životni uslovi.

Irina Iljina, direktor Instituta za regionalne studije i urbanizam pri Višoj ekonomskoj školi, smatra da je Nova Moskva – odlična platforma za stvaranje „pametnog grada“, gde se primenjuju novi oblici pristupa javnim prostorima, gde organizacija teritorije omogućava da se izbegne nepotrebno gubljenja vremena. U tom pravcu treba da se razvija ova teritorija.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име