Kakva je budućnost vakcinacije: zašto političari i mediji „prodaju strahove“

Očekivane stvari iz epohe pandemije. Na novih milion doza vakcine, podiže se novi talas „loših vesti“.

1. „Dve vakcinisne osobe, korisnici domova za stare koji su primili vakcinu umrli su u Norveškoj“. Takve vesti ni na koji način ne karakterišu vakcinu. Jer će vakcinisani korisnici staračkih domova i dalje umirati tempom koji je uobičajen za njihove starosne grupe. Već sam pisao o tome da je evropska ideja vakcinacije ljudi starijih od 80 godina, čije su komunikacije ograničene – licemerje bez premca, koje takođe doprinosi razvoju epidemije, jer aktivnijim društvenim grupama se tako uskraćuje pristup deficitarnoj vakcini. Zapravo, moramo imati na umu činjenicu da će u proseku jedna trećina vakcinisanih starosti preko 90 godina i četvrtina – starosti preko 80 godina umreti u 2021. godini. Stopa mortaliteta vakcinisanih starijih osoba biće u skladu sa statistikama zemalja prema starosnim grupama.

2. „Prijavljene su alergijske reakcije“. Alergijske reakcije su najčešći neželjeni efekti svake vakcinacije. Do sada, broj imunoloških odgovora na vakcinu – bilo da je to naša sa Instituta Gamalej (temperatura i bol na mestu uboda), Fajzer ili Moderna (anafilaktičke reakcije) – govori u prilog bezbednosti vakcina, a ne obrnuto . Njih je neuporedivo malo u poređenju sa brojem primljenih vakcina.

3. „U SAD-u, Španiji, Britaniji, blizu Sizrana, otkriven je koronavirus kod vakcinisanog zdravstvenog radnika“. Potrebno je vreme za razvijanje efikasnog imuniteta – obično dve do tri nedelje. Imunitet se ne pojavljuje odmah. S obzirom na to da su sve registrovane vakcine dvokomponentne, o postignutom imunitetu može da se govori tek deset dana nakon primljene druge injekcije. A prijem prve doze bilo koje od registrovanih vakcina, prema mišljenju imunologa, praktično garantuje zaštitu od težeg toka bolesti. U uslovima kada postoji deficit preparata, neki pokušavaju ovo da iskoriste: u Britaniji su prvi i drugi prijem vakcine razvukli umesto sa dve nedelje na tri meseca, povećavajući tako broj građana koji je moguće imunizovati u prvom talasu vakcinacije.

4. „U Portugalu je tri dana nakon primljene vakcine umrla medicinska sestra koja nikada nije bolovala“. Ne znamo (i nikada nećemo saznati zbog evropske regulative o medicinskoj tajni) da li je preminula žena zaista bila bolesna ili ne. Ali nije u tome stvar. Medicina je nauka povezana sa verovatnoćom. Njen bog je kriva normalne raspodele („Gausova“), a ne predodređenost (učinio si to – dobićeš ovo). Kada se vakciniše sto miliona ljudi, tek tada videćemo SVE moguće negativne reakcije – od crvenila na mestu uboda, do smrti od nepoznatih uzroka u roku od tri dana, od poprečnog mijelitisa do trenutne anafilaktičke smrti. I nikada nećemo saznati da li je takva iznenadna smrt, nakon tri dana, bila povezana sa vakcinom ili ne (posle, ne znači zbog). Uzorak od sto miliona garantuje sve moguće ishode, svakakve komplikacije, što daje priliku teoretičarima zavere da stvore sve moguće uzročno-posledične veze. Na tome se i zasniva čitava teorija i praksa antivaksera. Oni uzimaju neizbežne nuspojave na velikom uzorku i tvrde da je to „norma“ kojoj teže zlokobni proizvođači vakcina. Kod vakcinacije – kao i kod bilo kog drugog lečenja – ili prihvatate rizike ili ne.

5. „Na sajtu WHO piše da trenutno ne postoje vakcine protiv covida koje su registrovane po svim pravilima u pogledu efikasnosti ili bezbednosti“. Kao i uvek kod WHO – to je istina, ali nekompletna i data s ciljem da zbuni običnog čitaoca, a ne da razjasni situaciju. Za upotrebu vakcina, kao i svih drugih lekova za covid, izdate su „privremene dozvole za upotrebu u hitnim slučajevima“ – to jest, tokom pandemije. Da smo čekali da se ove dozvole, u ​​uslovima medicinskih birokratskih procedura transformišu u regularne, prošlo bi deset godina, covid bi odneo mnogo više života i rastvorio bi se u mnoštvu respiratornih virusa. Želimo brže da dolazimo do lekova – nebitno da li su u pitanju vakcine ili lekovi – moramo da zaobilazimo birokratske prepreke. To se, u stvari, postiže „privremenom registracijom za upotrebu u ekstremnim situacijama“.

6. „Ne znamo da li će vakcine biti od pomoći kod novih sojeva virusa.“Mala je verovatnoća da će mutacije prvog pokoljenja učiniti vakcine prvog pokoljenja neefikasnim. Da li je moguće da će između virusa i vakcine otpočeti borba – „štita“ i „projektila“? Moguće je, ali verovatnije ne, nego da. Ali čak i da počne, ovo je pitanje daleke budućnosti u poređenju sa današnjicom. Ništa te novoutvrđene mutacije ne menjaju, osim obrazloženja evropskih političara da zatvore sve u karantin.

Rezime. Za sada jedina loša vest, kada je reč o vakcinama, jeste da ih nema dovoljno. Sve ostalo je – „prodaja straha“ od strane političara i medija.

Autor: Gleb Kuznjecov

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име