Evropi sve više potrebni ruski kombajni

Već treću godinu zaredom izvoz ruskih poljoprivrednih mašina ruši rekorde. U 2020. godini isporuke u inostranstvo porasle su za 30%, na skoro 16 milijardi rubalja. Prema učesnicima na ovom tržištu, na to su uticali faktori kao što su stabilna državna podrška izvozu i slaba rublja. Prema Kommersant-u, sveukupna proizvodnja ruske tehnike raste u korak sa izvozom, skoro 30%.

Izvoz poljoprivredne mehanizacije iz Rusije, u 2020. godini, u novčanom iznosu, povećan je za 30%, na 15,9 milijardi rubalja, navodi „Rosspecmaš“ ( interesna grupa domaćih proizvođača mašina). Stope rasta takođe su se znatno skočile: godinu dana ranije isporuke u inostranstvo porasle su za samo 9%. Međutim, i dalje nisu dostignuti pokazatelji iz rekordne 2018. godine, kada je zabeležen rast od 40%.

Isporuke su išle u 38 zemalja, glavni pravci su bili zemlje ZND i EU, kao i Mongolija, Afrika i Bliski Istok, prenosi „Rambler“.

Dakle, u 2020. godini izvoz u Nemačku u monetarnom smislu porastao je 4,6 puta, u Austriju – 4,5 puta, Češku – 2,9 puta, Bugarsku – 2,1 put, i Francusku – za 84%, Holandiju – za 73%, Kirgistan – za 51%, Mađarsku – za 44%, Kazahstan – za 29%.

Denis Maksimkin iz „Rosspecmaš-a“ rekao je za „Kommersant“ da se kombajni aktivno izvoze u Evropu, posebno u Nemačku: „Rosteljmaš“ je pre nekoliko godina otvorio predstavništvo u Nemačkoj, koje postepeno povećava obim svojih aktivnosti. Takođe, po njegovom mišljenju, na rast izvoza pozitivno je uticala stabilna državna podrška, što nije bio slučaj 2019. godine, kao i „porast kvaliteta proizvoda“.

Glavni razlozi pozitivne dinamike u ovoj oblasti bile su i visoke cene poljoprivrednih proizvoda i državna podrška (popusti na opremu po programu 1432), kažu u Rosspecmaš-u. Ipak, rast cena na metal i uvođenje kvota na izvoz žitarica mogu usporiti održavanje pozitivne dinamike i razvoj izvoza. Zbog toga udruženja se zalažu za odlaganje uvođenja ograničenja na izvoz žitarica, kao i uvođenje varijabilne izvozne carine na proizvode metalurških kompanija kako bi se osiguralo da domaće cene budu za 20% niže nego na svetskim berzama.

Izvor: Rambler

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име