Rusiji hitno potrebni migranti

0
11
© Mihail Saltikov/kolaž/Ridus.ru

Pandemija je pojačala problem oko nedostataka radne snage u Rusiji. Sve je manje radnih migranata: otišli ​​su na proleće, kada je u zemlji sve stalo, a sada ne mogu da se vrate zbog zatvorenih granica. Pored toga, stanovništvo RF u 2020. godini smanjilo se za 700 hiljada ljudi – što je rekordna cifra za poslednjih 15 godina. Sve ovo bi moglo da uspori ekonomski oporavak i da umanji za 0,25% na godišnjem nivou ruski BDP u narednih 10 godina, predviđa Bloomberg Economics.

Poslodavci (pre svega građevinske kompanije) već se žale da su bili primorani da povećaju plate kako bi pronašli i zadržali ono malo radnika što je ostalo. Prema podacima RANEPA, u četvrtom kvartalu 2020. godine migranti su u proseku zarađivali više od Rusa (47.000 rubalja nasuprot 34.000 rubalja).

Kako neki stručnjaci primećuju, poslednjih godina tržišta rada građana RF i gastarbajtera podeljena su i sada nisu supstitabilna. A gastarbajter koji je spreman da puno i vredno radi na lošijoj poziciji zaista može zaraditi nekoliko puta više novca od prosečnog Rusa. A da li je prosečan Rus spreman da zauzme njegovo mesto pod istim uslovima, pod znakom je pitanja.

Danas u Rusiji, prema različitim izvorima, radi od 4 do 8 miliona gastarbajtera. To je za oko 20% manje nego pre pandemije (uglavnom zbog onih koji se još nisu vratili). Ali istovremeno se smanjio i broj radnih mesta, pa se, u stvari, udeo nepopunjenih slobodnih radnih mesta u ekonomiji promenio neznatno.

Deficit radne snage u Rusiji nije se pojavio juče – to je dugoročni problem izazvan smanjenjem radno sposobnog stanovništva usled smanjenja nataliteta, podseća Elena Kiseljeva, analitičarka Instituta za sveobuhvatna strateška istraživanja. Sada se stanje dodatno pogoršalo jer je prekinut priliv radnih migranata, pre svega iz Centralne Azije (Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgistan) usled uvedenih koronavirusnih ograničenja.

„Sa tačke gledišta nedostatka radne snage i njenog uticaja na ekonomski rast, nije važan samo kvantitativni aspekt (nedovoljan broj potencijalnih radnika), već i neravnoteža u potražnji i ponudi radne snage, kada radnici sa određenim specijalnostima, sa određenim nivoom kvalifikacija, prihvataju poslove u određenim uslovima rada kao i platu koja im se nudi“,
objašnjava stručnjak.

Da bi se kratkoročno rešio problem oko nedostatka radne snage, najverovatnije je da će se poteći pitanje vraćanja radnih migranata, uzimajući u obzir poštovanje sanitarnih i epidemioloških zahteva, predviđa analitičarka. A ako se gleda globalno, neophodno je manuelni rad zameniti automatizovanim i uvesti nove tehnologije koje neće zahtevati tako veliku količinu radnih resursa, zaključuje ona.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име