„Svaki rat je – zlo“: zašto su Srbi zadovoljni novoizabranim patrijarhom

0
12
© wikimedia.org

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić) izabran je za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zašto je srpski narod zadovoljan njegovim izborom, kolumnista Balkanrus.com specijalno govori za „Ridus“.

Faze dugog puta

Porfirije je rođen 22. jula 1961. godine u gradu Bečej. Posle Drugog svetskog rata, njegovi roditelji su se preselili u Vojvodinu iz sela Osinje, koje se nalazi u blizini Dervente u BiH.

Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovno obrazovanje stekao je u Čurugu, a srednju školu „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu završio je 1980. Kasnije je studirao arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija, upisuje Bogoslovski fakultet pri SPC, gde diplomira 1987. godine. Pre toga se zamonašio u manastiru Visoki Dečani. Po završetku bogoslovije preselio se u Atinu gde pohađa postdiplomske studije. Tamo ostaje do 1990.

6 oktobra 1990. godine, po blagoslovu episkopa Bačkog Irineja, odlazi u manastir Kovilj, gde je 21. novembra hirotonisan u jeromonaha. Porfirije je ostao u Bačkoj dugi niz godina.

Među zidinama drevnog manastira, Porfirije je lečio i izlečio mnoge ljude od zavisnosti od droge. Ovde i dalje njegovi sledbenici iz organizacije „Zemlja živih“ nastavljaju da leče ljude od ove teške bolesti.

Na redovnom sastanku 14. maja 1999. godine, Sveti arhijerejski sinod SPC izabrao ga je za vikarnog episkopa jegarskog pri Eparhiji bačkoj. Ubrzo je odbranio doktorsku disertaciju na temu „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatoustog“ na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

29 jula 2008. godine, Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) izabrao ga je za predsednika.

U 2010-2011. godini Porfirije je bio vojni episkop, a zatim koordinator za saradnju između SPC i Vojske Srbije. Sveti arhijerejski sinod SPC ga, 24. maja 2014. godine, na svom redovnom zasedanju, bira za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog. I konačno, Porfirije je juče, 18. februara 2021. godine, izabran za novog patrijarha.

© wikimedia.org

Njegove reči govore o njemu

Zašto je srpski narod zadovoljan izborom Porfirija, ne može se ukratko objasniti. Međutim, mogu se pročitati neke njegove izjave i većini ljudi će biti jasnije.

„Ne bi trebalo da postoji bilo kakav pritisak u odnosu „vernik-sveštenik“. Sve što sveštenik čini u odnosu na vernika, on mora činiti sa osećanjem; sve ono što on popučuje verniku treba da budi i rasplamsava revnost ka duhovnom životu i ljubavi prema Bogu, i ništa drugo“.

„Vegan za vreme posta ne treba sebe još više da ograničava u ishrani. I uopšte, hrana nije glavna stvar, važnije je osloboditi se od unutrašnjih duhovnih zavisnosti.

„Na nesreću, oduvek su „profesionalni kreatori sukoba“ insistirali na polarizaciji, podelama, pokušavajući da diskredituju protivničku stranu na taj način da je svako ko bi želeo da gradi mostove i prevaziđe nesporazume sa protivnikom bio unapred razočaran. U današnjem diskursu radikala, ta suparnička strana je – Srbija i njeni politički lideri. A, sutra, ako zatreba, bilo koja vlada, država ili bilo koji predsednik mogu da se nađu u sličnoj poziciji. U svim okolnostima scenario je jasan, producent je isti, uloge su podeljene, glumci su dobro poznati, režija je ista. Međutim, ovaj vanvremenski spektakl ostaje uvek efikasan kod neupućenih, ali oni koji ih slede sigurno će pretrpeti neuspeh. Pobednici su samo – „profesionalni kreatori sukoba“.

„Odnosi sa ljudima, u koje stupamo u našem životu, određuju naše pozicije u budućnosti, u zagrobnom životu. Nije važno samo to što čovek poseduje materijalno, duhovnu stranu takođe ne treba ograničavati. Sve skupa je važno, sve to što čoveku daje osećaj ispunjenog života. Važno je da vernik razume kako sve što se događa i prelazi sa ovog sveta na onaj svet može ispuniti njegovu duhovnu bit ka daljem život u Večnosti. U našoj istoriji poznat je bedni Lazar, koji je dugo stradao. Ali to samo po sebi ne znači da je on stekao prednost nad nekim ko je živeo bogatije od njega kada je u pitanju Carstvo nebesko. Nije uopšte stvar u tome“.

„Ljubav i smirenje, kao dve glavne vrline Presvete Bogorodice, treba da krase sve hrišćane. Kao što je dobročinstvo nemoguće bez ljubavi, tako ni čovek ne može biti postojan ni u dobrom delu bez smirenja. Danas nam je više nego ikad potrebna takva dvostruka stvarnost. Svuda oko nas, i u nama samima, preovladava samoljublje. Svima nama je kristalno jasno da moramo sveobuhvatno i dosledno da volimo i da čuvamo svoj mir. Pa, ako ono što shvatimo svojim umom ne dopire do naših srca i ne bude otelotvoreno u našim delima, tada će se sva naša znanja, saznanja o ljubavi i smirenju, okrenuti protiv nas.

„Rat u bilo kom obliku, čak i pobednički, sam po sebi predstavlja poraz za obe strane, jer je posledica izopačenosti ljudske prirode. I svaka radost u ratu, bilo kakva proslava rata je – proslava poraza. Takva radost – još je izopačenija od samog rata, jer veliča zlo“.

Autor: Miodrag Milikić

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име