Era pravde ili kako pobediti dobre namere

© Igor Stavcev/Коlaž/Ridus.ru

U psihološkim testovima ličnosti postoji takvo pitanje: „Šta je bolje: pravda ili milosrđe“? U nekim testovima se isto pitanje postavlja na manje prijatan način: „Šta je gore: nepravda ili bezobzirnost?“ Lako je izabrati odgovor među vrlinama – ali pokušajte da napravite izbor između dva zla: neizbežno ćete razmišljati o drugoj strani svoje odluke. Danas se za pravdu – svako po svom viđenju – bore ljudi širom sveta, ali da li svi razmišljaju o posledicama moguće pobede?

Da li je nepravedno da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji – ili je nepravedno što se naporan rad i preduzetnički rizik kažnjavaju ogromnim porezima? Da li je nepravedno što za žene i muškarce važe različiti standardi – ili je nepravedno što se srozava reputacija autorke Hari Potera koja je podsetila na to da su muškarci i žene fiziološki različiti? Da li je nepravedno to što se na muslimane gleda kao na potencijalne teroriste – ili je nepravedno to što muslimani dolaze u hrišćanske zemlje sa svojim navikama i običajima, a hrišćani u islamskim zemljama moraju da se pokoravaju lokalnim pravilima? Da li je nepravedno što su Trampa blokirali na društvenim mrežama – ili je nepravedno što su Trampu, na taj način pomogli, da radikalizuje svoje pristalice? Koje je tvrđenje od svih pobrojanih tačno?

Pravda je često relativna stvar, pa ono što je pravedno za neke ljude, potpuno je nepravedno za druge. Zbog toga moderna civilizacija i počiva na poštovanju drugačijih mišljenja – u suprotnom, nikada ne bismo izašli iz beskonačne serije ratova. Čini se da je to banalna istina, ali zašto sada izaziva tako žestok otpor? Zašto čuveno – „Ne delim vaša uverenja, ali spreman sam da umrem za vaše pravo da ih izrazite“ deluje anahrono?

Kažu da je sada drugo vreme: informaciona revolucija dovela je do toga da je reč postala moćan instrument uticaja, sposobana da bukvalno ubije, pa štetna ubeđenja mogu i treba da budu sasečena u korenu. A lepu frazu o spremnosti da se umre za tuđa, drugačija ubeđenja pripisala je Volteru Evelin Hol, autorka njegove biografije.

Možda je nešto drugo po sredi? Na primer, u činjenici da je pravda igra nulte sume, gde pobednik uzima sve. Stoga, sve ono što ometa našu pravdu čini se štetnim, opasnim i vrednim uništenja. Ali istorija nas uči da samo vreme može u potpunosti iskoreniti ubeđenja, nikako ljudska volja, pa i to nije uvek slučaj: čak i lomača Đordana Bruna, Galileja i Kopernika, misije u osvajanju kosmosa , ne sprečavaju pojedine ljude da veruju da je Zemlja ravna ploča. A do čega vodi nemilosrdna borba u ime pravde, nama u Rusiji je to već dobro poznato.

Onda je možda vredno setiti se milosrđa? Ali milosrđe samo po sebi, nažalost, nije dovoljno. Nije čak ni poenta u tome da zavet za poturanje drugog obraza, tokom dva milenijuma, nije postao imperativ. Jer, milosrđe ima i svoju tamnu stranu.

Kada je nemačka kancelarka Angela Merkel milosrdno pozvala u svoju zemlju „sve one koji pate“, ispostavilo se da to nije bilo pošteno – kako prema sopstvenim građanima, tako i prema izbeglicama koje su na putu odgurnuli oni spretniji, ali manje ugroženi. I da li je moguće nazvati istinskim milosrđem, na primer, samilost pobednika? Ili je milosrđe – kada žrtva oprosti nasilniku? Ovo uopšte nije filozofsko pitanje: pogledajte na količinu strasti koje je pokrenuo pokret MeToo ili „Crni životi su važni“.

Plus, traženje pravde je – dobar javni pokazatelj. Pravda se traži tamo gde nešto nedostaje. Na to javnost treba da obrati pažnju, čak i ako se takvi zahtevi čine apsurdnim, smešnim ili neprihvatljivim.

U idealnom slučaju, bilo bi dobro da društvo prihvati dihotomiju pravde i milosrđa, gde svaka borba za pravdu uključuje pažnju i uvažavanje stavova i potreba drugih ljudi. Nevolja je u tome što je ravnotežu pravde i milosrđa nemoguće dostići na duži period, ako se ne dopusti nepravda ili bezobzirnost. Pa, do juče smo se masovno žalili na surovost i nepravdu blokiranja postova na društvenim mrežama – a danas se svađamo oko toga da li su društvene mreže postupile ispravno kada su blokirale Donalda Trampa. Ravnoteža je narušena, moramo tražiti novu.

Trenutno, to polazi za rukom samo „nevidljivoj ruci tržišta“. Odmah nakon vesti da je Tramp blokiran na Tviteru, cene akcija ovog mesindžera su pale na berzi za 12%. I to nisu učinile Trampove pristalice ili oni kojima je sloboda govora skuplja od sopstvenih ubeđenja, već cinični berzanski špekulanti, koji su brzo izračunali da će, ostavši bez 88 miliona pretplatnika, kompanija izgubiti deo reklamnih prihoda. Ako bi se akcijama „Telegrama“ trgovalo na berzi, one bi imale rast vrednosti kao kompanija „Tesla“: za samo jedan dan, po broju preuzimanja aplikacije, ovaj mesindžer je zauzeo drugo mesto u SAD – nakon što su se pojavile glasine da je Tramp tamo kreirao svoj kanal.

Tvorac „Tvitera“ Džek Dorsi primoran je da se izvini javnosti, a tvorac „Telegrama“ Pavel Durov traži priliku da svom mezimčetu obezbedi preuzimanja tako što će zaobići druge prodavnice aplikacija. I bez obzira na to kako će se završiti spor o slobodi govora i odgovornosti društvenih mreža za sadržaj, tržišna procena donetih odluka odigraće odlučujuću ulogu.

Takvi su ljudi, ti biznismeni – samo novac, samo „keš“. Koji će, zaista, možda uspeti da pobedi zlo koje je popločano dobrim namerama entuzijasta pravičnosti. Možda je tako najbolje? Znamo kuda vode dobre namere …

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име