„Kinu isto očekuje“: kako je razotkrivanje Staljinovog kulta srušilo SSSR

0
15
© Arhiv TASS

Pre tačno 65 godina u Moskvi, na zatvorenom zasedanju 20-tog Kongresa Komunističke partije SSSR-a, sovjetski lider Nikita Hruščov podneo je senzacionalni izveštaj – „O kultu ličnosti i njegovim posledicama“, u kojem je učinio nešto do tad neviđeno – javno i sa pozicije vlasti kritikovao je politiku i lične kvalitete „vođe naroda“ Josifa Staljina, optuživši ga za upropašćene živote mnogih represiranih ljudi.

Ogroman značaj ovog događaja vrlo brzo su uvideli i savremenici: raspoloženje u društvu se dramatično promenilo, a Kina, Albanija i Komunističke partije drugih zemalja, gde je režim bio izgrađen po staljinističkom modelu, distancirali su se od Moskve. Dve nedelje kasnije, vlada je morala žestoko, uz upotrebu oružja, da razbija u Tbilisiju mitinge protivnika destaljinizacije. Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da je Hruščov svojim rukama uništio temelj sovjetske države – ideologiju. Bez toga Sovjetski Savez nije mogao da preživi 20. vek.

Na zahtev „Ridusa“, vodeći ruski stručnjak za hruščovski period sovjetske istorije, doktor istorijskih nauka, profesor Jurij Aksjutin, govorio je o događajima koji su se zbili tih godina. „Ironija istorije: želeći da oslobodi lenjinističko-staljinistički sistem od tragičnih posledica kulta ličnosti, Hruščov ga je nesvesno oslabio, pošto se ispostavilo da je kult ličnosti jedan od stubova ovog sistema“, rekao je on.

© Arhiv TASS

„Kada su nam najavili da će na opštem komsomoljskom sastanku biti pročitan izveštaj, usput sam kupio debelu svesku i nalivpero, došao sam i seo u prvi red. Iako nam je rečeno da ništa ne zapisujemo, sve sam do detalja zapisao. Lično sam prisustvovao [razotkrivanje Staljinovog kulta ličnosti], otvoreno govorio o tome i niko iz mog okruženja nije istupio protiv toga, mada, kako sam i sam kasnije saznao tokom svog istraživanja, nisu svi odobravali izveštaj Hruščova. Inače, zahtevali su od mene da svratim do Komiteta komsomola i ta beležnica mi je oduzeta“, priseća se Aksjutin.

Prema istoričaru, deo sovjetskog naroda, doznavši šta je izveštaj Hruščova sadržao, na sastancima partije i članova komsomola, reagovao je negativno, ali u ogromnoj većini nisu iznosili svoj stav, jer je to značilo da su protiv rešenja stranke kojoj su oni navikli da se pokoravaju.

„Kako to obično biva: kada svi okolo tvrde jedno, a vi se ne slažete, bojite se da kažete šta mislite, pa ćutite“, primetio je profesor.

© Velikžanin Leonid/TASS

Prema Juriju Aksjutinu, destaljinizacija u SSSR-u bila je neizbežna, jer odmah posle Staljinove smrti počela je rehabilitacija žrtava političke represije, a krenulo se – od najbliže rodbine sovjetskih rukovodilaca. Izlazeći iz zatvora, ljudi više nisu hteli da se pretvaraju da podržavaju kult vođe.

Kao primer, Aksjutin je naveo bivšu narodnu komesarku ribarske industrije SSSR-a Polinu Žemčužinu – suprugu ministra spoljnih poslova Vjačeslava Molotova. 1949. godine, uprkos svom položaju u samom vrhu sovjetske vlasti, uhapšena je zbog „zločinačkih veza sa jevrejskim nacionalistima“ i bila je u egzilu sve do Staljinove smrti. Zajedno sa Žemčužinovoj represirani su i njen brat, sestra i nećaci. Molotovljeva supruga puštena je sutradan nakon svečane sahrane Vođe, a Berija je odmah odbacio sve optužbe protiv nje i rehabilitovao je, a zatvorska kazna joj je priznata u partijski staž.

„Uostalom, mnogo komunista je tada bilo oslobođeno. Prvo su iz zatvora puštani samo komunisti. Proces rehabilitacije započeo je pre 20 Kongresa KPSS-a i u tom momentu bilo je na hiljade takvih ljudi. Partija je morala da odgovori na pitanje – kako se to uopšte dogodilo i zašto, razumete li? Pre svega toga, javnost je ćutala, a onda su, konačno, progovorili. Ali nastavili su i dalje da ćute o milionima represiranih ljudi koji nisu bili članovi partije: brojni intelektualci, posednici, seljaci … O njima se povela reč kasnije, tek kada su Komunistička partija i SSSR bili na ivici kraha“, objasnio je istoričar.

Eshumacija žrtava masovnih represija, 1989 © Arhiv TASS

Profesor Aksjutin se nije složio sa popularnim stavovima u literaturi o tome da je Nikita Hruščov 20. kongres iskoristio za zastrašivanje svojih političkih protivnika iz KPSS-a, koji su, kao i sam Hruščov, ranije učestvovali u organizovanju masovnih represija. Naglasio je da se to dogodilo kasnije – 1957. godine, kada je uz pomoć maršala Georgija Žukova uspeo da pobedi „antipartijsku grupu“ najbližih Staljinovih saradnika – Molotova, Malenkova i Kaganoviča, koncentrišući vlast u svojim rukama.

„Neki [sovjetski rukovodioci] nisu krili svoje učešće u represijama, na primer, Hruščov nije skrivao, dok su drugi pokušavali da „zataškaju“ svoje tragove u tim događajima. Molotov, Malenkov i Kaganovič pokušali da prikriju svoju ulogu. A kada su pokušali da uklone Hruščova, tada se pokrenulo ovo pitanje, istorija je postala instrument političke borbe. Kod nas se istorija uvek koristila u ovakve svrhe“, primetio je Aksjutin.

Prema mišljenju Jurija Aksjutina, razotkrivanje kulta ličnosti Staljina ideološki je oblikovalo ljude njegove generacije – mlade ljude koji su se, 35 godina kasnije, a već u zrelim godinama, prema Gorbačovljevoj perestrojki odnosili sa osećajem nepoverenja prema vlasti i zahtevali su od sovjetskih lidera da preduzmu korenite promene.

Prvomajske demonstarcije na Crvenom trgu, 1989 © Soboljev Valentin/Arhiv TASS

„Naš sistem se zasnivao na kultu ličnosti Lenjina i Staljina. Lenjina nisu dirali, bilo je rečeno: „Staljin – to je današnji Lenjin“. I ovo je na kraju uticalo na ljude poput mene. Nisam bio pristalica Jeljcina, ali sam isto bio nezadovoljan i Gorbačovom, tim njegovim sporim promenama, njegovom podanošću. Već je bilo sazrelilo nezadovoljstvo u ovaj sistem, koji se pokazao neljudskim. Ispostavilo se da je bilo mnogo više represiranih, a Lenjin je to prvi pokrenuo, tako da postoji direktna veza između njega i Staljina. Hruščov je to prećutao“, objasnio je profesor.

Jurij Aksjutin je uveren da komunističke režime, koji su se kroz istoriju gradili na temeljima masovne represije, ne sme da zaobiđe šira javna rasprava, bez obzira na to koliko vlasti pokušavaju da izbegnu ovu temu, strahujući za svoj autoritet.

„Kinu isto očekuje, siguran sam. Kao i Kubu i druge zemlje. Kinezi su se već distancirali od komunizma, od socijalizma, birajući druge metode. Ja to neću doživeti da vidim, ali vi mladi ljudi hoćete. Imali su Tjenanmen, imali su Hong Kong prošle godine i biće mnogo takvih pokušaja. Kina će se raspasti, jer i oni imaju mnogo naroda – Mongole, Mandžuse, Korejce, Tibetance, to su desetine miliona ljudi. Svi će se razdvojiti, kao što je to bilo u SSSR-u. Sasvim je moguće da će se jednog dana u budućnosti formirati komunizam u nekom obliku, ali ne sada“, zaključio je profesor Aksjutin.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име