Rusija do 2040. godine može izgubiti 20% prihoda zbog prelaska na „zelenu energiju“

© Pixabay

Najmanje 13 biliona dolara finansijskih gubitaka do 2040. godine doneće tranzicija svetske ekonomije ka „zelenoj energiji“ zemljama proizvođačima nafte i gasa. Prema prognozama britanskog analitičkog centra Carbon Tracker, Rusija bi do tada mogla da izgubi i do 20% svojih prihoda.

Napori na polju borbe s globalnim zagrevanjem, koji treba da ograniče porast temperature na planeti u okvirima do 1,65 stepeni tokom 20 godina, dovešće do smanjenja potražnje za fosilnim gorivima. Usled toga, cene nafte i gasa će pasti.

Pad prihoda, koji potiču od prodaje nafte i gasa, najviše će pogoditi 19 zemalja sa više od 400 miliona ljudi. Ove države suočiće se sa padom sektora javnih usluga i gubitkom radnih mesta.

Nigeriju, sa skoro 200 miliona stanovnika, očekuje pad naftnih prihoda u budžetu od 70%. Angola, u kojoj živi 33 miliona ljudi, mogla bi izgubiti više od 40% državnih prihoda. Ista prognoza je data u materijalu za Azerbejdžan.

Alžir, Saudijska Arabija, Kuvajt i Irak mogu izgubiti 20-40% prihoda. Meksiko, Rusija i Iran mogu izgubiti od 10 do 20%. Norveška i Malezija su manje ranjive zbog svojih diverzifikovanih ekonomija, pa mogu da izgube 5-10% državnih prihoda, navode analitičari Carbon Tracker-a.

Izveštaj napominje da je u interesu međunarodne zajednice da pomogne naftnim i gasnim državama u uspešnom prelasku na „zelenu energiju“. Smanjivanje zavisnosti od proizvodnje fosilnih goriva olakšaće postizanje globalnih klimatskih ciljeva. Pored toga, pomoći će zemljama koje od toga zavise da izbegnu nestabilnost i socijalne nemire dok se svetska ekonomija rešava nafte i gasa.

Ranije je Ridus.ru pisao da, prema rečima ekologa, oko 10% svetske populacije živi u najudobnijim uslovima, ali da emituje oko 50% štetnih gasova u atmosferu. U isto vreme, polovina čovečanstva, koja živi na ivici siromaštva, odgovorna je za samo 10% zagađenja.

Prema naučnicima, Sjedinjene Države trebalo bi da pokriju 30,4% troškova za zaštitu životne sredine, Evropska unija – 24%, Kina – 10,4%. Prikupljena sredstva treba usmeriti na pomoć zemljama u razvoju koje su nastradale od poplava, suša i uragana izazvanih klimatskim promenama.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име