Kavkaski orah koji raste u Srbiji – živi znak sećanja na oslobodioce

0
13

Stanovnici predgrađa srpske prestonice, sela Beli Potok, dugi niz godina čuvaju i brinu o groblju u kojoj su sahranjeni vojnici 4. gardijskog mehanizovanog korpusa 3. ukrajinskog fronta, koji su poginuli tokom oslobađanja Beograda.

Septembra 1944. trupe pod komandom maršala F. Tolbuhina stigle su do beogradskog pravca. Glavni grad tadašnje Jugoslavije branila je moćna grupa nemačkih armija. Nekoliko dana sovjetski jurišni avioni gađali su neprijateljske položaje na suprotnoj obali reke Save, a zatim su u napad krenuli artiljerijski pukovi. Posle dugih i žestokih borbi, sovjetska pešadija i odred jugoslovenskih partizana na tenkovima, prodrli su u Beograd.

Oslobođenje glavnog grada i cele zemlje postignuto je po cenu ogromnog broja života sovjetskih vojnika i oficira. Srbija se toga seća i sveto poštuje nesebični podvig hrabrih osloboditelja koji su poginuli za nju. Devet velikih memorijalnih kompleksa i preko dve stotine malih spomenika održava se u savršenom redu. Na mestu jednog od njih izraslo je drvo koje nije tipično za Balkan, a još uvek daje plodove – leska ili medveđi orah. Grmlje ovog tipa prilično je često u drugim delovima poluostrva, ali niko nikada nije video takvo drveće u okolini Belog Potoka.

Jedinstvenost ovog fenomena zvanično su potvrdili naučnici sa Poljoprivrednog instituta u Čačku. Lokalni čuvari groblja ​​imaju svoje objašnjenje za ovaj neobični fenomen. Evo šta kaže Mikica Pavlović iz sela Pudarci: „Tokom oslobađanja Beograda, korpus general-potpukovnika Vladimira Ždanova delovao je zajedno sa jugoslovenskim partizanima. U sastavu korpusa je bilo mnogo vojnika iz različitih delova Severnog Kavkaza, uključujući Dagestan. Neki od njih, u znak sećanja na svoju otadžbinu, u džepovima su nosili orahe iz svojih rodnih mesta. Hiljade sovjetskih vojnika poginulo je za našu zemlju i u njoj su sahranjeni. Oni koji su pali u bici kod Belog Potoka sahranjeni su u masovnoj grobnici nad kojom je ubrzo nikao kavkaski orah. Tako je bezimeni vojnik Crvene armije doneo na Balkan česticu svoje otadžbine, kao da se i njegov život nastavlja na tom drvetu koje nas dugi niz godina raduje svetim plodovima“.

Za takvu neobičnu priču saznala je šefica dagestanskog ogranka Pokreta za traganje iz Rusije Hajbula Umarov iz pisma koje je uputila Natalija Miladinović, koja je na čelu Društva ruskih sunarodnika i prijatelja Rusije u Srbiji.

„Često u procesima traganja nailazimo na potpuno neočekivane okolnosti“, primećuje ona. „ Naši hrabri sunarodnici prošli su pola Evrope tokom Drugog svetskog rata da bi svet oslobodili od fašizma. Ali do sada nisu poznata imena svih heroja i naša je dužnost da ih otrgnemo od zaborava. Sledeće godine, zajedno sa koordinatorkom projekta sa srpske strane Olgom Litvinom, planiramo da pronađemo materijale o vojnicima Crvene armije koji su sahranjeni u okolini Beograda, da u Srbiji uspostavimo spomen-obeležje svim Dagestancima koji su se borili za Jugoslaviju, da zasadimo aleju kavkaskog oraha u Belom Potoku i donesemo u rodni kraj grudu zemlje iz Srbije, natopljenu krvlju vojnika iz Dagestana“.

Galina Pogrebnjak,
glavni bibliograf Centralne gradske biblioteke Hasavjurta

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име