Hrana poskupela u celom svetu

Hrana u svetu poskupljuje jedanaesti mesec zaredom. Indeks cena hrane, koji izračunava Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), iznosio je u aprilu 120,9 poena. To je za 1,7% više u odnosu na prethodni mesec, i za 30,8% više nego u 2020. godini.

Kako primećuje FAO, vrednost indeksa cena dostigao je najviši nivo od maja 2014. godine. Međutim, nominalno, to je i dalje 12% manje od istorijskog maksimuma postignutog u februaru 2011. godine.

Pre svega, povećane su cene šećera. Za mesec dana cena je porasla za 3,9% zbog kašnjenja setve u Brazilu i štete zbog mraza u Francuskoj. Za godinu dana, cena šećera porasla je za skoro 60%.

Vrednost indeksa cena na meso porastao je za 1,7%, na žitarice i mlečne proizvode – za 1,2%. Organizacija takođe navodi da nove prognoze ukazuju na rast svetske proizvodnje pšenice i kukuruza u narednoj sezoni, prenosi TASS.

Kad udari grom

Svet počinje da ubira plodove nekontrolisanog rada štamparija novca u vodećim zemljama sveta, koje od 2008. upumpavaju novac u ekonomiju. Ovaj novac je konačno zahvatio tržište roba i počele su da rastu cene, objasnio je za SNEG.TV potpredsednik kuće „Zlatna kovnica“ Aleksej Vjazovski.

I generalno, jasno je kako izaći na kraj sa tim: potrebno je ograničiti programe novčanih podsticaja i podići kamatne stope, napominje ekspert. Ali problem je što još niko nije spreman da to i učini. Savremena svetska ekonomija može da se „kreće“ samo uz veštačku stimulaciju. Čim se to završi, odmah ćemo videti kolaps svetskog blagostanja. A bogate elite, koje su se još više obogatile u brojnim krizama, nisu spremne da odustanu od toga.

I niko ne zna kako da razreši ovu protivrečnost. Očigledno će hiperinflacija poslužiti kao podsticaj koji će, ipak, prisiliti svetske vlade da prestanu da upumpavaju u svoje ekonomije novac, što čine svi – SAD, Evropa, Kina i Japan.

Ko će prvi početi?

Onaj ko bude imao najviše problema. Najverovatnije Sjedinjene Države, smatra analitičar. Pridružiće im se i drugi. Uključujući i Rusiju.

I mi ćemo biti prinuđeni da nastavimo da povećavamo kamatne stope i umanjujemo programe podsticaja poput preferencijalnih hipoteka. Rusija je deo svetske ekonomije, to takođe direktno utiče na nas. Inflacija raste u zemlji, Centralna banka podiže kamatne stope da bi se borila protiv nje, tvrdi stručnjak.

Ipak, još uvek nije jasno kako će se zemlje nositi sa problemima budžetskog deficita i javnog duga, koji galopira naviše. Napokon, rast stopa i smanjenje monetarne likvidnosti veoma će otežati servisiranje mase dugova koji su se nagomilavali od 2008. godine.

Pored toga, ne može se samo podizanjem kamatnih stopa i smanjenjem programa podsticaja rešiti situacija, upozorava Aleksej Vjazovski. Moraćemo da smislimo neke nove metode kako bismo svetsku elitu bar malo obuzdali u želji da se beskrajno obogati. A Centralna banka bi trebala da prestane da bude instrument ovog neobuzdanog bogaćenja i da počne da brine o običnim ljudima koji će se suočiti sa galopirajućom inflacijom.

Pre svega, biće pogođena najmanje imućna klasa. A Rusija ima mogućnosti da vodi socijalno orijentisaniju politiku. Tu spadaju bonovi za hranu, o kojima se već mnogo puta razgovaralo, ali do sada nije urađeno ništa“, ističe stručnjak.

Kako je SNEG.TV već pisao, neobuzdani rast cena primorava Ruse da troše ušteđevinu. Prema podacima Rosstata, u prvom kvartalu 2021. godine prihodi domaćinstava iznosili su 14,3 biliona rubalja, a troškovi kupovine dobara i usluga – 14,904 biliona. Razlika je pokrivena štednjom, koja se za tri meseca smanjila za 604,3 milijarde rubalja. A pokušaj da se sredstva sačuvaju od inflacije jedno je od ključnih objašnjenja ovog fenomena. Međutim, ne i jedini.

Povećanje nivoa potrošnje stanovništva takođe je povezano sa početkom sezone odmora i odloženom potražnjom za robom i uslugama, rekao je Pavel Sigal, prvi potpredsednik „Opori Rossii“. Prošle godine su Rusi štedeli, očekujući dugu krizu i nisu mogli da dopuste da uobičajeno troše, na primer, na odmor u inostranstvu, redovne posete kozmetičkom salonu ili restoranima, objašnjava on. Sredstva su se akumulirala na bankovnim računima i u slamaricama građana.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име