Kako su Rusi ponovo otkrili Srbiju?

Dobro poznati u Rusiji srpski glumac Miloš Biković je u jednom intervjuu izjavio da su Rusi i Srbi „dve grane jednog stabla“. Mnogi Srbi će se složiti sa tom tvrdnjom jer na svetu ne postoji druga zemlja u kojoj Ruse vole kao što ih vole u Srbiji (iako dobar deo Srba zapravo ne zna puno o „majčici Rusiji“ i posebno o njenom savremenom životu). A šta jedan srednjestatistički Rus zna o bratskom narodu na Balkanu?

U socijalističkom periodu mnogi sovjetski građani su doživljavali Jugoslaviju kao kapitalističku zemlju i žarko su želeli da je jednog dana posete. Ta zemlja se u Sovjetskom Savezu asocirala sa visokim životnim standardom i kvalitetnom robom (kada je reč o robi široke potrošnje obični ljudi su dobro zapamtili proizvode od kože, naročito jugoslovenske čizme), a pojedini srećnici su uspeli čak i da se odmore na jadranskoj obali, i to u doba kada je odmor u Bugarskoj za običnog žitelja Sovjetskog Saveza bio san snova.

Građani SSSR-a su za sve stanovnike Jugoslavije koristili izraz „Jugosloveni“, ne deleći ih na Srbe, Hrvate i ostale. Čak i posle raspada Jugoslavije reč „Jugosloven“ se koristila za ljude iz tog regiona. I danas ne možemo reći da se ta reč ne koristi. U Rusiji možete sresti ljude kojih ne zanima politika, istorija i sport i slabo razlikuju Balkance, mešaju Bugare, „Jugoslovene“ i Rumune.

Ali tokom 1990-ih su Rusi povodom ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije ponovo počeli da razlikuju srpsku naciju od ostalih i da saosećaju sa njom. Upravo 1999. godine prvi masovni antizapadni mitinzi u postsovjetskom periodu održavani su ispred američke ambasade tokom čitave oružane agresije NATO-a protiv SRJ. Danas ruski političari i eksperti često kažu da su upravo ti događaji korenito izmenili mišljenje većine Rusa o Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadu. Ako je pre bombardovanja SR Jugoslavije mišljenje bilo većinom pozitivno, postalo je većinom negativno.

U proteklih 10-15 godina u Rusiji je poraslo interesovanje za Srbiju. Rusi znaju više od toga da tamo žive „naša mala braća“ i da je „tamo bio rat“. Građani Rusije su u velikoj meri saznali više o Srbiji zahvaljujući intenziviranju bilateralnih odnosa.

Srbija je postala aktuelna turistička destinacija kad su Rusiji uvedene ekonomske sankcije i kad je kurs rublje naglo pao u odnosu na evro tako da mnogi više nemaju dovoljno novca za putovanje po Zapadnoj Evropi. Putovanja bez viza u Srbiju sa njenom ukusnom kuhinjom i velikim porcijama u restoranima, sa rakijom, lepom prirodom, relativno niskim cenama i, što je najvažnije, sveopštom iskrenom ljubavlju prema Rusiji bila su pravo otkriće za mnoge Ruse.

Na internetu su počeli da se pojavljuju utisci Rusa koji su posetili Srbiju. Apsolutna većina tih utisaka je pozitivna. Ruse najpre začudi, a zatim potpuno osvoji otvorenost i druželjubivost srpskog naroda. Evo šta piše jedan korisnik:

„Prvih pola sata u Srbiji (aerodrom, carinska kontrola, prtljag i autobus) dolaziš u kontakt sa ljudima i pitaš se zašto su oni tako predusretljivi, šta žele od tebe i gde se tu krije podvala? Zatim počinješ da shvataš da ništa od toga nije u pitanju nego su ti ljudi zaista takvi – jednostavni i otvoreni. Mi po inerciji i dalje smatramo da čovek koji ti nudi pomoć, na primer da ti ponese torbu, želi da ti je ukrade. Nelagodno mi je i kad samo pomislim sa kakvim predubeđenjima mi živimo“.

Na velikim zabavnim portalima ruskog interneta kao što su Fishki.net i Pikabu.ru s vremena na vreme se pojavi materijal o Srbiji, kao što je, na primer, „100 činjenica o Srbiji“. Neki pišu i o sličnostima i razlikama između ruskog i srpskog jezika, i o tome zaštoSrbi doživljavaju Ruse kao braću, a ruska televizija pravi emisije o putovanjima po Srbiji.

Istini za volju treba reći da su 2000-ih mnogi Rusi posećivali Srbiju putujući u Crnu Goru. Tada je bilo moderno kupovati u toj zemlji nekretnine, tako da su mnogi, sticajem okolnosti, počeli da uče srpski jezik. U tom periodu je standard stanovnika Rusije rastao, kao i finansijske mogućnosti, tako da je raslo i interesovanje za časove srpskog jezika, a samim tim je rasla i odgovarajuća ponuda. U ruskim gradovima su se otvorili kursevi na kojima se mogu savladati osnove srpskog jezika.

Preko jezika su Rusi na odmoru u Srbiji i Crnoj Gori bolje razumevali i upijali kulturu ovih zemalja, i osećali potrebu da još više saznaju o njima. Tako se, na primer, rodila ljubav pojedinih građana Rusije prema srpskoj (i uopšte balkanskoj) muzici (u moskovskim noćnim klubovima i kafe-barovima su sredinom 2000-ih organizovane čak i „srpske sedeljke“ koje su bile popularne među Moskovljanima). Ti ruski „jugomani“ su, naravno, slušali jugoslovenski rok iz 1980-ih, odlazili na koncerte Gorana Bregovića i Emira Kustuce koji su pre pandemije punili dvorane.

U prvoj deceniji našeg veka je procvat doživelo i prijateljstvo između fudbalskih navijača naših dveju zemalja koje, naravno, i danas traje. Navijači „Spartaka“ se druže sa zvezdašima, a navijači „CSKA“ sa partizanovcima. Kroz te kontakte su mnogo toga o Srbiji saznali i oni Rusi koji se, da tako kažemo, ne kreću previše u krugovima intelektualaca.

U isto vreme su ojačale veze između Ruske i Srpske pravoslavne crkve, i svetinje Srbije i Rusije su postale cilj mnogih pravoslavnih hodočasnika.

Posle 2012. godine, odnosno otkad je Aleksandar Vučić na čelu Srpske napredne stranke, politički, ekonomski i humanitarni kontakti sa Moskvom dostigli su novi nivo. Danas Rusija nema tako dobre odnose ni sa jednom drugom državom u Evropi. Srbija se nije pridružila antiruskim sankcijama, uprkos snažnom pritisku zapadnih zemalja, zbog čega je od 2014. značajno povećala uvoz u Rusiju, a kompanije Gaspromnjeft i Ruske železnice igraju važnu ulogu u srpskoj ekonomiji.

Poslednjih godina uspostavljeni su redovni letovi između naših zemalja, a 2021. godine, nakon zatvaranja Istanbula zbog pandemije, Beograd je postao glavno vazduhoplovno čvorište za ruske putnike u Evropi.

Srbija i Crna Gora i ovog leta očekuju da im dođu Rusi koji su odavno zavoleli ove zemlje, kao i one koji tek sada otkrivaju Balkan.

Izvor: Balkanist

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име