Rossotrudničestvo kritikovano u Srbiji nakon sastanka kluba „Valdaj“

0
19
Foto: TASS/EPA/Marko Đoković

Rad ruske agencije za sunarodnike i humanitarnu saradnju u inostranstvu našao se na meti kritika nakon održane konferencije Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Ruskom domu u Beogradu. Uprkos spremnosti Srba ka zajedničkom radu, vrlo malo se radi na popularizaciji Rusije u Srbiji, kaže profesor Siniša Atlagić, direktor Centra za ruske studije Univerziteta u Beogradu.

Šef Rossotrudničestva Jevgenij Primakov prisustvovao je sastanku kluba „Valdaj“, rekavši da podržava stvaranje novih platformi za interdisciplinarni rad specijalista iz Srbije i Rusije. Ruski dom u Beogradu je, naglasio je, „važna karika“ i njegova vrata su „uvek otvorena“.

Problem sa mladima

Profesor Siniša Atlagić je u komentaru za FAN naveo nekoliko slabosti ruske javne diplomatije u Srbiji.

„Glavni nedostatak moderne ruske javne diplomatije je što ne postoje jake veze između mladih dveju zemalja“, naglasio je profesor.

Prema rečima Jevgenija Primakova, zahvaljujući aktivnostima Rossotrudničestva, broj stranih studenata koji stižu na studije u Rusiju neprestano raste. Međutim, sudeći po rečima Atlagića, to u Srbiji nije baš primetno, mada nema sumnje da će mladi ljudi koji posete Rusiju to pamtiti zauvek.

„Ti studenti su buduća elita zemlje koja će uticati na javno mnjenje i oni će tako i odrediti politiku zemlje. Čini mi se da u poslednjih 30 godina nije bilo ozbiljnijih ruskih investicija u ovo područje“, rekao je direktor Centra za ruske studije.

Stariji se sećaju, mladi ne znaju

Pored toga, značajan problem, prema Atlagiću, predstavlja i nepostojanje pravih ruskih medija – uprkos činjenici da su RF i Srbija politički bliske, da RF neprestano podržava Srbe na međunarodnim platformama, obični Srbi praktično ne znaju ništa o životu bratskog slovenskog naroda.

„Rusija ovde ne populariše svoju kulturu. Ne znamo kakav je uobičajeni život ruskih regiona, kako živi ruski narod, i usled toga, Srbi o tome ne znaju gotovo ništa“.

Samo se starije generacije danas u Srbiji sećaju toga da je Rusija velika kulturna sila.

„Samo generacije 50+ pamte mnogo toga o ruskoj klasičnoj kulturi, ali gotovo ništa ne znaju o masovnoj kulturi. Bez televizije – a u Srbiji je ona i dalje glavni izvor informacija – nemoguće je postići ovaj cilj. Stoga je ovde potreban ruski TV kanal“, kaže Atlagić.

Rad „za sebe“

U isto vreme, organizacije koje bi povezivale Rusiju i Srbiju nemaju jedinstvenu strukturu: razjedinjene NVO pokušavaju da urade nešto, dok Ruski centar za kulturu i nauku radi „za sebe“, izjavio je srpski profesor.

„Gotovo u svakom gradu Srbije, čak i u malim mestima, postoje neke organizacije rusko-srpskih društava prijateljstva koja pokušavaju nešto da učine. Ali čini mi se da najveće strukture koje postoje u Beogradu, koje funkcionišu na naučnom ili nekom drugom nivou, rade više „za sebe“. Stoga mi se čini da je ovde neophodno izvršiti neku vrstu centralizacije – kako u finansijskom, tako i u organizacionom smislu“, objasnio je profesor.

Nejasni PR

„Međutim, pre svega, neophodno je suštinski promeniti pristup komunikacijama u regionu“, primetio je Atlagić. Podsetio je da u Srbiji postoji predstavništvo Ruske humanitarne misije, čiji je jedan od osnivača Jevgenij Primakov. Problem je u tome što „većina ljudi i ne zna da ona postoji“, kaže Atlagić.

„Ovde ne postoji medijska podrška, nema odgovarajućeg PR-a. U stvari, samo ljudi koji od njih dobijaju pomoć znaju šta oni rade. Ti ljudi su, naravno, zahvalni, ali većina Srba nije ni čula za RHM. To znači da je popularizacija neophodna, a to je nemoguće učiniti bez medija“, naglasio je on.

Srbija je jedno od najvažnijih područja diplomatskog i političkog rada za Rusiju. Međutim, ne iznenađuje činjenica da srpski profesor u radu Rossotrudničestva vidi iste probleme kao i ruski mediji: jedna od najrigidnijih institucija u Rusiji, koja je odgovorna za jedno od najvažnijih područja rada na ruskom jeziku i međunarodnoj politici. Više puta mu je zamerano da neguje stereotipe i ima nisku efikasnosti rada. Jevgenij Primakov se demonstrativno odrekao izraza „meka sila“ i više praktikuje studentsku razmenu i kulturne događaje nego ozbiljniji agresivni rad – kojim se američka AID bavi u Srbiji.

Izvor: nakanune.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име