Kapitalizam će umreti, ali to neće obradovati poklonike SSSR-a

© Mihail Saltikov / kolaž / Ridus.ru

Živimo u neverovatnom vremenu kada se snovi pisaca naučne fantastike ostvaruju. Ne uvek onako kako su zamišljali, ali su neke ideje iz budućnosti oni uspeli da predvide. Još je zanimljivije kako daleku budućnost vide ovozemaljski ljudi – investicioni eksperti. Napokon, njihove fantazije, zahvaljujući njihovoj navici da prate glavne trendove, nose znanje o tome šta bi se moglo dogoditi u narednim decenijama.

Da li će kapitalizam opstati?

Barron’s časopis, najuticajniji na svetskom investicionom tržištu, odlučio je u da čast svog stogodišnjeg jubileja pita „gurue berze“ kako oni zamišljaju svet za sto godina. Spisak su činile sve same zvezde: Karen Karniol-Tambur iz Bridgewater Associates, legendarni investitor Rej Dalio, Tom Slejter iz jednako poznatog investicionog fonda Baillie Gifford, Džeri Jang, partner i osnivač AME Cloud Ventures i suosnivač Yahoo! – najboljeg portala za investitore. Iznenađujuće, ono što su oni govorili nije se toliko odnosilo na tržište hartija od vrednosti koliko na društvene promene koje nas očekuju.

Po njihovom mišljenju, pandemija COVID-19 već je donela nepovratne promene. I to se ne tiče samo ubrzane digitalizacije – od povećanja udela rada na daljinu, do rasta tehnologija u oblaku, već i promene uloge vlada. „Od 1980. godine bila je glavna ideologija da vlada treba da postavi pravila igre i da se skloni sa puta, bez određivanja gde treba provesti investiranje. Sada se sve menja: vlada koristi fiskalnu politiku za postizanje određenih ciljeva“, kaže Karen Karniol-Tambur.

Pri tom, kako primećuje Tom Slejter, prekretnica je bila prelazak centralnih banaka na nulte kamatne stope. Sada se prelazi na sistem koji se više vodi podacima, i to ne samo u biznisu – ekonomija takođe sve manje liči na onu koju pokreće „nevidljiva ruka tržišta“. Suprotno, „ruka“ je već sasvim vidljiva i to je ruka vlada.

Nije iznenađujuće što se odmah postavilo pitanje: da li će kapitalizam opstati? Ne u sadašnjem obliku, siguran je Karniol-Tambur.

„Ideja da tržište treba sve samo da reguliše je mrtva“, objašnjava on. Pogledajmo probleme poput zagađenja životne sredine i modernog ropstva. Ako dozvolimo da se kapitalizam razvija bez obzira na etička pitanja koja iz njega proističu, u kakvom će onda svetu živeti naši unuci i praunuci? Ideja da će kapitalizam opstati, bez postizanja društvenih ciljeva, izgleda malo verovatna“. S obzirom da je ovo izjavio predstavnik agresivnog američkog investitora, može se pretpostaviti da američka „levica“ nije samo kratkoročna reakcija na vladavinu desničarskog Trampa. Ako je to tako, onda svet zaista očekuju dramatične promene, gde lična poslovna inicijativa neće biti glavna, već sposobnost da se na vreme predvidi raspoloženje javnosti i vlade. Na neki način, to će verovatno ličiti na skandinavski socijalizam, a na neki način – na kineski tržišni socijalizam.

Promena paradigme može trajati prilično dugo, upozorava Karniol-Tambur, ali ta potreba je već prepoznata. „Vlada treba da ima ciljeve, bilo da se bori protiv klimatskih promena, ili se takmiči sa Kinom, ili unapređuje obrazovni sistem u zemlji. Ovo je vrlo velika promena u odnosu na ono što smo prošli u proteklih 50 godina“, kaže stručnjak.

Roboti i veštačka inteligencija

© pixabay.com

Takve promene će u velikoj meri biti olakšane robotizacijom, koja će, prema rečima stručnjaka, prodreti bukvalno u sva životna područja. Slejter je rekao da nisu samo automobili ti koji postaju autonomni: već je investirao u dronove koji vrše dostavku, ne samo hrane, već i medicinske robe. U medicini se razvijaju roboti-hirurzi, čije su „ruke“ mnogo preciznije i mogu da obavljaju operacije koje čovek nije u stanju. Robotika i dalje igra veliku ulogu u poljoprivrednoj tehnologiji, podseća Jang, zamenjujući mnoge tradicionalno radno intenzivne poslove. „Pored toga, ako je cilj da se obezbedi stabilna dostupnost hrane za deset milijardi ljudi, biće potrebno naći alternativu tradicionalnoj isporuci“, rekao je. I ovo se ne odnosi samo na automatizaciju tradicionalne poljoprivrede, već i prelazak na nove tehnologije za proizvodnju hrane – na primer, uzgoj mesa ili proizvodnja mesa na biljnoj osnovi. Već se ulažu ogromna ulaganja u istraživanje kako bi se istisnule tradicionalne proizvodne metode koje zahtevaju velike količine prirodnih resursa.

Dodajte ovome i globalnu promenu u načinu na koji se akumulira novac. Sada se, kako primećuje Karniol-Tambur, pojavljuje svet sa širim spektrom čuvanja bogatstva i širokim spektrom načina plaćanja koji nije opterećen nikakvim monetarnim sistemom koji su kreirale centralne banake. Kako kriptovalute još uvek nisu postale takva skladišta bogatstva, onda će u narednih 10, 20, 30 godina investitori postati vrlo diversifikovani u pogledu imovine koju poseduju.

„Zlato će i dalje predstavljati važan faktor jer niko neće hteti da stavi sva jaja u jednu korpu, a zlato je najstarija osnova bogatstva. Ali investitori će želeti da se usmere ka raznovrsnijim načinima ulaganja novca“, rekao je stručnjak.

Konačno, svi stručnjaci su uvereni da će čovečanstvo u doglednoj budućnosti zakoračiti u kosmos, a to takođe zahteva sinergiju biznisa, vlada i brojnih zemalja.

Šta će biti sa čovekom

© Mihail Saltikov / kolaž / Ridus.ru

Dakle, ako je verovati stručnjacima, budućnost će doneti značajno oslobađanje radne snage putem robotike, skraćenje radnog vremena zahvaljujući radu na daljinu, kontrolu novca i investicija kroz stope i poreze centralnih banaka, kao i rešavanje pitanje akumuliranja bogatstva izvan državnih monetarnih sistema, jer će vlade uticati na tržište mnogo više nego što to čine danas.

Pri takvim očekivanjima, proizilazi veoma zanimljiva slika budućnosti. Budućnost, gde je pitanje prehrane rešeno, ali pitanje korišćenja slobodnog vremena je akutno. Tamo gde će rad prestati da bude obavezan faktor preživljavanja, ali će postati obeležje u smislu – kojoj klasi čovek pripada: onoj koja malo zavisi od vlasti, jer se njeni resursi čuvaju izvan njihovog monetarnog sistema, ili onoj koja u potpunosti zavisi od vlade, jer je upravo ta klasa izvor distribucije novca, hrane i svih potrebnih socijalnih davanja. Ne kažem da ova slika izgleda primamljivo, ali moramo priznati da takav svet može biti mnogo manje konfliktan. Jednostavno zbog činjenice da se dve klase praktično neće nadmetati, jer će koristiti različite resurse.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име