Rusija može ponovo da uvede vojsku u Avganistan

© Mihail Saltikov/kolaž/Ridus.ru

Predsednički pres-sekretar Dmitrij Peskov skrenuo je pažnju javnosti izjavom da Rusija ne planira da pošalje vojni kontingent u Avganistan. Za Ruse, koji su navikli na činjenicu da je poricanje često blisko istini, ova izjava je protumačena kao znak ozbiljnosti situacije na južnim granicama.

SAD i NATO trupe su u Avganistanu već 20 godina. Danas su područje napustili ​​Amerikanci, Britanci, Nemci, Italijani. Poslednji američki vojnici napustili su aerodrom Bagram prošle nedelje. Ostalo je samo obezbeđenje ambasada. I u tom kontekstu, aktivizirane su aktivnosti militanata islamskog pokreta „Talibani“. Veći deo zemlje već je pod kontrolom talibana, pri tom avganistanska vojska je demoralisana i beži iz zemlje … i to na teritoriju Tadžikistana.

Prema Peskovu, koga citira „RBK“, Kremlj je zabrinut razvojem situacije u Avganistanu nakon povlačenja koalicionih snaga.

„Nažalost, vidimo da se stvari na terenu ne razvijaju na najbolji način. Shodno tome, potrebna rešenja biće u nadležnosti naše vojske i graničara“,
rekao je Peskov.

Pred građanskim ratom

© EPA/TASS

Stručnjak za probleme Centralne Azije, direktor portala „Fergana.ru“, Daniil Kislov, u razgovoru za „Ridus“, objasnio je da je glavna opasnost od takvog razvoja događaja u Avganistanu što talibani mogu da se aktiviraju na granicama bivših republika SSSR-a – Tadžikistanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu.

„Sada je ta aktivnost već vidljiva, jer se bitke vode u blizini granica. Avganistanski vojnici svakodnevno upadaju na teritoriju ovih republika. Podsetiću, Tadžikistan je deo vojnog bloka ODKB-a, u kome je prisutna Rusija, a na teritoriji Tadžikistana nalazi se ruska vojna baza – 201. divizija“,
kaže stručnjak.

Ono što se tamo događa opravdava prognoze analitičara koji su predviđali da će se nakon povlačenja stranih trupa iz Avganistana intenzivirati unutrašnji rat. Rat po principu „svi protiv svih“. I ne samo protiv talibana, već i između različitih regiona.

„Teško da će uspeti da uspostave kontrolu nad čitavom zemljom. Pre svega zato što postoje etničke razlike. Talibani su uglavnom Paštuni. Ova nacija je u Avganistanu uvek bila državotvorna. Ali suprotstavljaju im se, na etničkoj osnovi, Tadžici, kojih je milion ipo do dva miliona, Uzbeci – takođe oko dva miliona, i druge etničke manjine. A glavni su – bivša Severna alijansa. Oni su kategorično protiv vladavine talibana. Teško da bi Atto Muhamadi Nur, bivši gubernator provincije Balh, koji je samoizabran u nevladinu „kancelariju“, dozvolio talibanima da zauzmu zemlju. To se neće dogoditi. Biće to vrlo dug građanski rat“,
kaže direktor „Fergana.ru“.

Kako je primetio vojni ekspert Aleksandar Golc, Sjedinjene Države su tokom 20 godina branile granice Rusiju od invazije talibana sa juga, a sada će ovu funkciju morati da obavlja ruska vojska.

„Negde oko 2004. godine, načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Jurij Balujevski otvoreno je rekao da Amerikanci obavljaju naš posao u Avganistanu. Nekoliko meseci pre terorističkih napada 11. septembra, ruski Generalštab planirao je da rasporedi grupu od 60.000 ljudi na jugu regije Orenburg koja bi se suprostavila mogućem talibanskom napadu. Svih ovih 20 godina Amerikanci su, pored rešavanja svojih problema, obezbeđivali i bezbednost Rusije“,
objasnio je Aleksandar Golc za „Ridus“.

U komentaru za naše izdanje istakao je da se Moskva od sredine 2007. godine ponaša po principu „na zlo majci, da smrznem uši“ i uložila je značajna sredstva kako bi lišila Amerikance mogućnosti da koriste baze u Centralnoj Aziji.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име