Čajkovski najlepši marš komponovao u čast srpske vojske

Čuvena kompozicija bila je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine. U tom oružanom sukobu se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Čak je i književni lik Vronskog iz čuvenog Tolstojevog romana „Ana Karenjina“ ratovao na Balkanu kao dobrovoljac.

Priča kaže da je Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio slavnog kompozitora da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata.

Upravo ponet ovim patriotskim motivima, Čajkovski je napisao, po mnogima, svoj najlepši marš. U njemu kompozitor opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, zločine na Balkanu, srpsku molbu za pomoć, kao i marš ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.

Kako bi upoznao srpsku tradiciju, Čajkovski je slušao srpsku narodnu muziku, a čak tri pesme su poslužile kao direktna inspiracija — „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Prag je ovo milog Srba“ i „Jer puščani prah“ koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine.

Davne 1876. godine, sredinom novembra u Moskvi je premijerno izvedena kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog – Slovenski marš ili Srpsko-ruski marš u B-molu, opus 31. Slavnom kompozitoru se delo toliko dopalo da je sam dirigovao na premijernom koncertu u Moskvi.

I publici se marš mnogo dopao. Iako je naziv kasnije promenjen u „Slovenski marš“, originalni naziv dela je bio „Srpsko-ruski marš“.

Izvor: kulturologia.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име