Rusi opet vole Staljina, ili novi mit u novoj eri

© Mihail Saltikov / kolaž / Ridus.ru

Broj pristalica Staljina u Rusiji se skoro udvostručio u poslednjih deset godina, otkrili su sociolozi. Za podizanje spomenika vođi izjasnilo se 48% ispitanika. U 2010. godini, samo 25% ispitanika je pozitivno odgovorilo na isto pitanje.

Sociolozi napominju da je u protekloj deceniji došlo do povećanja broja pristalica ove ideje u svim socio-demografskim grupama. Ali najveći prirast primećen je u grupi mladih i situiranih ispitanika, koji su pre dest godina u većini bili protiv podizanja spomenika Staljinu: udeo pozitivnih odgovora u grupi se povećao pet (!) puta.

Vest je, tradicionalno, izazvala burnu diskusiju: za većinu sociologa, odnos prema Staljinu je veoma važan pokazatelj koji omogućava da se izvedu neki zaključci o stanju kolektivne svesti. Pitanja koja se tiču Staljina periodično se pretvaraju u pitanja koja se tiču vrednosti, pravca delovanja. Tako da je sve veća popularnost sovjetskog vožda – nova realnost koju treba razumeti.

Vođa ili zlotvor, ali ipak veliki čovek

Zapravo, sociolozi beleže rast Staljinove popularnosti tokom poslednje decenije. Do kraja 2000 -ih, kod ljudi je dominirala ravnodušnost, ali je nakon 2012. godine, neutralni odnos počeo da se menja u pozitivan.

Godine 2019, vest koja je poput groma pogodila liberalnu masu: Staljina tada podržava više ljudi nego za sve vreme praćenja, počevši od kasnih 1980 -ih! Ovo se delimično može objasniti uspesima državne propagande. Zaista, u ruskoj javnosti se Staljin posmatra iz dve osnovne perspektive: on je ili veliki vođa koji je zemlji obezbedio civilizacijski skok, ili je kreator represija i veliki zlotvor.

Ali, budući da je tema pobede u Drugom svetskom ratu dominirala u zvaničnom mejnstrimu poslednjih godina, Staljin izlazi u prvi plan najpre kao simbol velike pobede, istorijske veličine uopšte. Stoga bi verovatno trebalo govoriti o globalnijem procesu: Staljin prestaje da bude deo lične i porodične istorije, on postaje deo istorijskog narativa koji stvara uglađeniju sliku lidera.

Ovo je praćeno zanimljivim fenomenom: kako se njegov lik mitologizira, počinju da mu se dodaju osobine koje više odgovaraju savremenom dobu. I nastaje nova dihotomija.

Simbol pravde

Rusija, Moskva. Spomenik Staljinu na njegovom grobu kod zidina Kremlja. © Valerij Šarifulin / TASS

Uočeno je da među opoziciono nastrojenom omladinom postoji rasprostranjeno mišljenje o Staljinu kao strogom, ali pravednom vladaru. U ovakvoj konotaciji mit o Staljinu je najprisutniji u provincijama, kaže antropolog Nadežda Arhipova. U isto vreme, primećuje ona, rasprostranjen je stav da je „pri Staljinu postojao neki red“, gde se baca akcenat na ono što se sada događa – a to je jedan potpuni haos.

Još 2017. godine, antropolozi su registrovali pravu „epidemiju“: u provinciji, poput pečuraka posle kiše, počeli su da niču Staljinovi spomenici (od 1998 – najmanje su izrađene 132 skulpture, a za deset godina njihov broj se skoro udvostručio). Zamimljivo je da inicijativa potiče od običnog naoda – lokalne uprave, po pravilu, ne podržavaju takve akcije. I što ljudi više osećaju da država ne brine o njima, to su više skloni veličanju Staljina – njemu je bilo stalo do pravde.

Još jedan mit koji se dobro uklapa u težnje savremenog čoveka – legenda o Staljinu kao „nebogatom lideru“ koji je nakon smrti ostavio iza sebe mantil, nekoliko lula i veliku zemlju. I ovde moramo podvući da postoji direktno suprotstavljanje asketskog vođe naspram savremenih menadžera koji su ogrezli u korupciji i luksuzu, ali su ispunili zahteve opšteg blagostanja.

Odnosno, Staljinova figura kao simbol državnosti, koji je opravdavao velike žrtve velikim dostignućima, sve više se približava neostvarenim težnjama – za pravdom, borbom protiv korupcije, i uopšte, „ostvarenjem bajke“. A ovo je vrlo alarmantan simptom.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име