Izumiranje ili spasenje: zašto Rusi beže sa „severa“ u „centar“?

© Igor Stavcev / Kolaž / Ridus.ru

Nedavno je potpredsednica vlade, rukovodilac Sibirskog federalnog okruga Viktorija Abramčenko podržala inicijativu ministra odbrane Sergeja Šojgua da se u Sibiru izgradi tri do pet novih gradova – megapolisa.

Potrebno je izgraditi tri, a po mogućnosti pet velikih naučnih, industrijskih i ekonomskih centara u Sibiru, drugim rečima – gradove sa 300-500 hiljada stanovnika, još bolje – do milion ljudi. I ne samo da se izgrade gradovi, već i prestonica da se prebaci ovde.

Ministar odbrane je još jednom i na najvišem nivou pokrenuo temu „izumiranja“ zemlje, o kojoj se u Rusiji već dugo priča, implicitno shvatajući da je nemoguće zaustaviti ovaj proces.

Izumiremo li ili ne?

„Rusija izumire!“, „Demograf predviđa izumiranje čitavih regiona!“, „Stanovništvo se naglo smanjuje!“ – sa takvim paničnim naslovima ruski mediji su reagovali na objavljivanje podataka Rosstata o liderima među regionima u pogledu odliva stanovništva. Ali zašto tako teatralno i panično? Na kraju krajeva, ovde se ne radi o izumiranju, već o seljenju u druge regione. Što su opet, različite stvari.

Podsetimo, Rosstat je izvestio da većina ljudi napušta regione na severu i istoku, naseljavajući se na jugu i zapadu zemlje. Prvih deset regiona koji su najpopularni za preseljavanje su Sevastopolj (porast stanovnika na deset hiljada – 184,7), Lenjingradska (145,8) i Kalinjingradska regija (80,5), Adigeja (51,1), Moskovska oblast (39,9), Krasnodarski kraj (37,8), Tjumenska oblast ( 35.2), Ingušetija (33.5), Krim (21.2) i Kalužska oblast (20.3).

Većina ljudi napušta regiju Omsk (7458 ljudi), Irkutsku oblast (6753 ljudi) i Kemerovsku oblast (6205).

Napušteno selo nedaleko od Vorkuti © Anton Burnasov / TASS

Zašto ljudi odlaze i ko je za to odgovoran?

Postoji nekoliko razloga zašto Rusi napuštaju određene regione.

Kako je u intervjuu za „RBK“ rekao Ilja Cipkin, viši analitičar regionalne rejting grupe AKRA, međuregionalna migracija prvenstveno ima za cilj poboljšanje kvaliteta života migranta, a tokom 2020. nezaposlenost u zemlji povećana je za 1,2 procentna poena u odnosu na pokazatelje iz 2019, tj porasla je na 5,8% u odnosu na 4,6%.

Osim toga, ljudi napuštaju gradove koji uopšte i ne bi trebalo da postoje, poput Vorkuta ili Norilska. Njihovo osnivanje u SSSR-u bilo je direktano povezano sa principima sovjetske ekonomije i ideja sovjetskih vladara o neprijateljskom okruženju i skorom, neizbežnom ratu sa Zapadom, u kojem bi ogromna ruska prostranstva predstavljala prednost u odbrani, poput 1812. i 1941. godine.

Pa, umesto smenskih logora pri rudnicima i kopovima u arktičkoj tundri, građeni su gradovi sa kompletnim socijalnim, kulturnim okruženjem.

U Vorkuti je do 1991. godine radilo 13 velikih rudnika. Blizu svakog sela. Svako selo imalo je kompletnu infrastrukturu: vrtić, škole, klinike, prodavnice, apoteke, domove kulture, sportske objekte.

Drugi rezultat militarističkih ideja lidera SSSR-a bila je transformacija Moskve – grad okružen prstenom protivraketne odbrane, centar svega i svih, potpuno zaštićena od nuklearnog napada: ministarstva, naučnio-istraživački instituti, štabovi – sve je bilo skoncentrisano u Moskvi, koja je bila zaštićena kišobranom PVO od mogućeg nuklearnog udara.

Ali rat između SSSR-a i Amerike se nije dogodio, a vlasnik „Severstala“, oligarh Aleksej Mordašov, ne može da finansira održavanje vrtića i horske škole pri ​​rudniku.

Još jedan, prirodni razlog je hladnoća. Možemo se našaliti da „Sibirac nije onaj koji se mrzne, već onaj koji se toplo oblači“, ali u stvarnosti zima značajno umanjuje komfortnost uslova života. I takođe značajan deo novca je potrebno izdvojiti za grejanje u dužem periodu, izgradnju specijalnih zgrada i objekata koji su prilagođeni takvim hladnoćama.

Norilsk. © Kiril Kuhmar / TASS

„Ljudi, posebno mladi, napuštaju gradove sa jednom industrijom kako bi nastavili karijeru u drugim oblastima ili stekli bolje obrazovanje. Odlaze najbolji kadrovi. Zašto? Jer u Novosibirsku postoje mesta na humanističkim univerzitetima – ali ih je jedno, dva ili malo više. Danas je Sankt Peterburg najatraktivniji grad za studente u pogledu odnosa cene i kvaliteta obrazovanja“,
rekao je za „AiF Novosibirsk“ direktor Novosibirskog gradskog otvorenog koledža Sergej Černjišov.

Demograf Aleksej Rakša smatra da mračne prognoze ovde ne piju vodu.

„Ovde govorimo o unutrašnjoj migraciji. To jest, ako je osoba odnekud ode, mora negde da se nastani, a to nije odliv stanovništva. To je preraspodela stanovništva između regiona Rusije. Riba traži gde je dublje, a čovek – gde je bolje. Ako se ljudi odluče za preseljenje, sele se, jer misle da idu u bolji život. Tamo gde postoji više mogućnosti“,
objasnio je gospodin Rakša „Ridusu“.

Prema demografu, podaci Rosstata ukazuju, pre svega, na to da ljudi veruju da u određenim regionima imaju manje šanse, a perspektivnije je tamo kuda se sele. Ili, kada su u pitanju starije generacije, razlog je – bolja klima.

Ovi procesi nisu novina. Oni traju više od trideset godina, a klima se ne može promeniti. U Magadanskoj oblasti ili Habarovskom regionu, klima je realno loša, a na Kubanju je bolja, pa je logično da će ljudi ići tamo gde je komfortnije, posebno kada se penzionišu.

Murmanska luka © Sergej Domušči

Kako ističe Aleksej Rakša, ako je pre 20 godina Kina živela mnogo gore u poređenju sa Rusijom, sada se situacija promenila i životni standard je tamo viši.

„Klima u Rusiji, na Dalekom istoku, je oštrija i hladnije je nego u Kini. Infrastruktura u Kini je mnogo bolja nego u Rusiji. Osim toga, u Rusiji postoji jaka ksenofobija i niska je tolerantnost prema strancima, uključujući i Kineze. Onda, navedite bar jedan razlog zbog kojeg bi Kinezi počeli da se sele u Rusiju? Migracije im nisu potrebne da bi koristili naše resurse. Kina već dugo koristi ruske resurse preko gasovoda „Snaga Sibira“, što im je mnogo jeftinije od prosečne svetske cene. Drvo se izvozi u Kinu, pa nijedan Kinez ne mora da se seli u Rusiju. U principu, ne postoji potreba za tim“,
uveren je demograf.

Ali, po mišljenju Jurija Krupnova, člana Federalnog saveta sveruske „Partije dela“, problem leži u odnosu države prema tim teritorijama.

„Žitelji Vorkute su zaboravljeni nakon raspada SSSR-a, navodno jer je tamo nestalo zaliha uglja. Na zvaničnom nivou se hvale kako se razvija Moskva, kako Soči cveta, kako je prelep postao Sankt Peterburg, tj. govore o izuzetno uskom pojasu, na krajnjem zapadu. Upravo zato, ljudi su naterani i prinuđeni da beže iz cele zemlje, sa severa, sa istoka i da se nastanjuju na ovoj izuzetno maloj teritoriji. Zašto je taj proces prisilan? Jer jednostavno posla nema. Zato što je cela socijalna sfera slomljena, a nova nije stvorena. Stvoren je sistem u kome se sav novac akumulira tu“,
tvrdi političar.

Prema ekonomskom analitičaru Maksimu Blantu, naseljavanje teritorija koje nisu sasvim pogodne za život može biti uspešno u zemlji sa visokim nivoom prenaseljenosti i brzim prirodnim priraštajem populacije. U Rusiji je upravo suprotno. A ako se projekat i sprovede, to će dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica.

On je napomenuo da jedini način da se izbegnu „gradovi mrtvih“ umesto „šojgu – gradova“ je da se zaustavi odliv stanovništva iz Sibira, te da se region otvori za sve ljude koji žele da dođu iz siromašnih zemalja bliskog i dalekog inostranstva i primeni američko iskustvo u razvoju Divljeg zapada u Sibiru.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име