Ruski stručnjaci ukazali na glavne opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama

© pixabay.com

Sa kakvim se sve opasnostima možemo susresti na društvenim mrežama? Kako bi država trebala da reguliše aktivnost digitalnih platformi? Na ova i druga pitanja odgovarali su učesnici Istočnog ekonomskog foruma za mlade.

Rukovodilac projekta ANO „Dijalog“ Timofej Vi objasnio je kakva je uloga društvenih medija u „eri post-istine“: prema rečima stručnjaka, danas nije toliko važno šta se zaista dogodilo, koliko se važnost pridaje tome šta su o tome napisali korisnici društvenih mreža i mesindžera.

„Ljudi mogu da izaberu bilo koji izvor informacija, vodeći se sopstvenim izvorom interesa, držeći se samo one tačke gledišta koja im je bliska. Drugačija mišljenja prestaju da izazivaju interes kod njih. I tu se javlja još jedan problem: algoritmi onlajn-platformi. Oni pokazuju da se neki sadržaj sviđa korisniku, ako se on na njemu zadržava duže nego obično. I vrlo brzo ljudi upadaju, svaki za sebe, u individualni informacioni balon, iza kojeg ne vide apsolutno ništa. „

Ekspert je takođe primetio da su savremene digitalne platforme postale plodno tlo za širenje lažnih informacija, što je postalo posebno aktuelno za vreme pandemije koronavirusa.

„Onlajn platforme su svakako odgovorne za sadržaj koji se nalazi na njihovim platformama. A nastavljamo da se susrećemo sa fenomenom pravnog nihilizma – „to nismo mi, korisnici su ti koji su kreirali taj sadržaj, mi smo samo platforma.“ Moram reći da YouTube ne radi dovoljno na sprečavanju širenja lažnih informacija. Svakako ne tako kao Twitter, jer [ovaj] IT gigant nije nikada ništa brisao, „
naglasio je Vi.

Digitalni ombudsman za mlade Dmitrij Guljaev govorio je o širenju destruktivnog sadržaja na internetu i o tome koji su korisnici najranjiviji kada je reč o uticaju „zabranjenog“ sadržaja:

„70% mladih ljudi suočeno je s propagandom ekstremističko-terorističke ideologije na mreži, oko 60% mladih prima informacije o metodama samoubistva, više od 50% gleda sadržaje sa okrutnim scenama nasilja i pornografijom, 70% se suočava s propagandom samoubistava i samopovređivanja. Ovi destruktivni fenomeni nose informaciono-bezbedonosnu pretnju koja utiče na one ličnosti koje se tek formiraju, čije kritičko mišljenje nije do kraja oblikovano“,
naglasio je Guljaev.

Julija Mihaleva, zamenica šefa Ruskog sistema kvaliteta (Roskačestvo), složila se sa ovim mišljenjem:

„Postoji izraz „Najbolji neprijatelj je javni neprijatelj.“ Kada mi shvatimo u čemu se ogleda ta opasnost, znamo i kakve korake moramo da preduzmemo da bismo ih neutralisali.

Mihaleva je iznela podatke prema kojima je starost korisnika koji su u najvećem riziku da se suoče sa prevarama na mreži od 18-22 godine.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име