Ambalaža sa verskim simbolima koja se baca u smeće vređa osećanja vernika

© social media

Predstavnici tradicionalnih religija usprotivili su se upotrebi verskih simbola na ambalaži različitih proizvoda u svim slučajevima kada ista ne može da se utilizira u skladu sa verskim propisima.

Ovako su pravoslavni hrišćani, katolici, muslimani i jevreji reagovali na sudski spor u vezi sa usklađenošću brenda alkohola „Saint Vincent“ sa zakonima koji štite osećanja vernika.

Kako je „Ridus“ saznao, kod sve četiri najrasprostranjenije religije u Rusiji postoji norma prema kojoj su upotrebljeni predmeti sa verskim simbolima podložni posebnom – odlaganju – utilizaciji. Specifične norme u različitim religijama mogu se razlikovati, ali suština se svodi na to da vernici takve predmete prvo sakupljaju, zatim uništavaju, a ostaci se zakopavaju u zemlju na posebno mesto. Međutim, što se tiče robe široke potrošnje, prosto je nemoguće pridržavati se verskih propisa, a neki od predmeta sa verskim simbolima neizbežno završe na deponiji.

© social media

Prema rečima pres-sekretara Jakutske eparhije RPC-a, doktora filozofskih nauka, monahinje Elizabete, nije dobro što se mnogi Rusi odnose prema verskim simbolima sa nemarom, ali ne treba nikoga osuđivati.

„U tome se može otići predaleko, i to se ne odnosi samo na prodavnice pića. Na primer, psi rase bernandinac su dobili ime po svetom Bernardu, jer takav manastir postoji u švajcarskim Alpima, i šta onda? Vina koja su dobila ime po svecima ne mogu uvrediti moja verska osećanja “, rekla je monahinja za „Ridus“.

„Kada se likovi svetaca prikazuju na bocama, to mi se ne sviđa. Nije jasno gde sve te flaše završe. Ako se bace u smeće – to vređa osećanja vernika. Faktički, baca se boca sa ikonom“, objasnila je mati Elizaveta.

U Duhovnom direktoratu muslimana RF „Ridusu“ je rečeno da verska simbolika u neprikladnom kontekstu zaista može da uvredi vernike. Za muslimane je greh ako se bez konkretne potrebe piše ime Alaha, navode izreke i citati iz Kurana. Greh je proći pored nečeg takvog ako se valja na zemlji među smećem. Pobožni musliman to treba da pokupi.

Jevreji i katolici se prema tom problemu odnose blaže nego pravoslavci i muslimani, međutim, oni su se u potpunosti složili s njima u vezi s osnovnim pitanjem – njima je isto neprijatno da gledaju predmete sa verskim simbolima koji se valjaju u smeću.

„Reći ću samo ovo: daj Bože da je to naš najveći greh. Glavno je da ljudi ne vređaju jedni druge pod izgovorom da štite ime Božje, to je najvažnije“, rekao je za „Ridus“ rabin moskovskog Habad centra Šmuel Kuperman.

© social media

Sveštenik Kiril Gorbunov, generalni vikar Rimokatoličke nadbiskupije Majke Božije u Moskvi, podsetio je da su kroz istoriju mnogi vinski brendovi nosili imena svetaca: „Proizvođači vina, bez obzira da li su to bili monasi ili obični ljudi, radili su to čistog srca i nema tu ničeg nepristojnog.“

Kao primer, sveštenik je naveo popularno vino u Nemačkoj i Rusiji „Libfraumilch“, čiji se naziv, zbog nesporazuma, često prevodi na ruski jezik kao „Mleko voljene žene“, iako u originalu znači Bogorodica, budući da se proizvodi iz vinograda crkve Bogorodice u gradu Vorms.

„Vinogradi su pripadali manastirima, a manastiri su pod pokroviteljstvom svetaca. Vekovima su ljudi uzgajali grožđe uz molitvu i, naravno, osvećivali plodove svog rada, tu nema problema sa stanovišta Katoličke crkve“, objasnio je otac Kiril. Slučajevi u kojima se ime sveca koristi u komercijalne svrhe, za promociju brenda, vikar je nazvao „formom lišenom sadržaja“.

Ranije su novinari RBK-a izveštavali o parnicama koje su se vodile zbog brenda Saint Vincent, koji se koristi prvenstveno za obeležavanje alkoholnih pića. Godine 2020, kompanija „Vinni stil“ zatražila je od Rospatenta da prestane da pruža pravnu zaštitu brendu Saint Vincent, ukazujući da je registracija marke u suprotnosti sa zakonom – da obeležavanje alkoholnih pića imenima svetih mučenika vređa osećanja vernika i kosi se sa moralnim principima.

Izvor: Ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име