Ansambl Krasnodarske filharmonije imao zapažen uspeh u Srbiji

Festival „Dani ruske kulture“ završen je juče u Srbiji, a ove godine je održan u gradovima Novom Sadu i Beogradu. Ovaj festival veoma je popularan među stanovnicima i gostima. I održava se po peti put.

Državni ansambl koncertnih igara i pesama „Kubanjska kozačka voljnica“ prvi put je učestvovao u kulturno-umetničkom delu festivala i za svoj debi pripremio je novi koncertni program koji je izazvao oduševljenje publike i nagrađen je burnim aplauzom.

Više od pedeset baletskih igrača i pevača hora predstavilo je raznoliku kulturu kubanjskih i ruskih krajeva u kojima žive kozaci. Vokalne i koreografske kompozicije – „Rusija-sajamište“, „Oh, ti, zoro, ne žuri da svićeš“, „Plastuni“, plesovi – „Kubanjska dama“, „Kozački ples“, pesme – „Oh, nije veče“, „Ah široka stepa“ i mnoge druge tačke su dočekane ovacijama gostiju. Ruski umetnici su nekoliko puta pozvani na bis i nisu puštani sa scene.

Hor ansambla je ,zatim, na srpskom jeziku ispevao pesmu „Tamo daleko“. Ova pesma je nezvanična himna naših bratskih naroda.

„Nastup ansambla „Kubanjska kozačka voljnica“ imao je ogroman uspeh u Srbiji! Umetnici kažu da se takav prijem nije očekivao. Na svakoj tački publika je ustajala, aplaudirala, nije puštala umetnike sa scene. Na nekim lirskim pesmama publika je plakala od doživljenih emocija. Posebno posle pesme ispevane na srpskom. Nakon koncerata, mnogi su tražili da se fotografišu sa umetnicima. Velika nam je čast što smo postali deo ovako velikog i značajnog projekta „Dani ruske kulture“ u Srbiji. „Kubanjska kozačka voljnica“ časno je predstavila kulturu Rusije i Kubanj u bratskoj zemlji. Poslednjih godina, ansambl gostuje na mnogim događajima od međunarodnog značaja, gde ponosno predstavlja izvornu kulturu našeg kraja“, rekla je Veronika Žuravljeva-Ponomarenko.

Organizator festivala je Ruski centar za nauku i kulturu (Ruski dom), najstariji od svih ruskih centara nauke i kulture u svetu. Ruski dom oduvek je bio u središtu društvenog, kulturnog, naučnog i verskog života ruskog naroda.

Izvor: vkpress.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име