Kosovo je primer toga šta bi Zapad hteo da uradi sa Rusijom

0
12
Foto: globallookpress

Zapad bi hteo da rasparča Rusiju, poput Jugoslavije, da svuda postavi svoje vojne baze i da se ruga autohtonom stanovništvu. Hteli bi to, ali ne mogu.

Zato su to uradili sa Srbijom. Srbi su za Zapad – Rusi na Balkanu. Nama najbliži ljudi. Narod koji piše ćirilicom, govori nama vrlo sličnim jezikom i ide u pravoslavne crkve. Naravno, Ruse najviše vole u ​​Srbiji.

Ako povučemo analogiju između regiona Kosova koji se faktički odvojio od Srbije i situacije na Krimu i Donbasu, onda vidimo da Kosovo – nije isto što i Krim i Donbas. Kosovo je, u ovom slučaju, poput Ukrajine. Prvo je nezavisnost veštački nametnuta značajnom delu istorijske Rusije, a zatim je stvorena nacija iz te dobijene nezavisnosti. Proces njenog stvaranja još nije završen. A Krim i Donbas nisu separatističke regije, već zemlje koje su ostale lojalne velikoj Otadžbini i koje su želele da se vrate pod njeno okrilje.

Kosovo i Metohija – kako Srbi nazvaju te zemlje – nisu samo teritorijalni deo Srbije. Oni su izvor srpskog identiteta. Istorijsko središte srpske državnosti i kulture, pravoslavne duhovnosti. Više od 1.800 pravoslavnih crkava i manastira nalazi se na teritoriji Kosova – tj najveća koncentracija hrišćanskih svetinja u Evropi.

Ovde su Albanci strani element. U samoj Albaniji oko 30% stanovništva su hrišćani. Postoji albanska pravoslavna crkva. Ali gotovo svi kosovski Albanci ispovedaju radikalni islam. Na Kosovo su počeli da dolaze tokom turske okupacije. Nastavljeno je njihovo naseljavanje tokom Svetskih ratova, uz podšku nacista. Pod vlašću Titovih komunista, zabranjen je povratak srpskih izbeglica u region, ali je podsticano preseljavanje Albanaca. Albanci su primenili „demografsko oružje“. Kako je srpski patrijarh Pavle jednom gorko primetio: „Ako Albanka rodi sedmoro dece, a Srpkinja uradi sedam abortusa, onda je ova zemlja Albancima potrebnija nego Srbima.“

Ove patrijarhove reči uvek moramo pamtiti mi, pravoslavni. U suprotnom će nam se desiti isto što i na Kosovu. Već sada, kosovski Albanci su počeli da proteruju starosedelačko stanovništvo – Srbe sa Kosova. Oni su stvorili mafijaško-terorističku organizaciju UČK – Oslobodilačku vojsku Kosova. Lideri UČK-a otvoreno trguju narkoticima, ljudskim organima i živim ljudima.

Naravno, teroristi sami ne bi uspeli, da UČK-a ne podržava zapadna vojno-politička mašinerija, predvođena Sjedinjenim Državama i NATO-om. Bombardovanjem, nasiljem i stalnim pretnjama NATO je uništio prvo višenacionalnu Jugoslaviju, a zatim i Srbiju, pokušavajući što više da srpsku zemlju otme i preda drugim kvazi državama, koje se neprijateljski odnose prema Srbima. Srbi su se herojski opirali, prolivajući svoju krv. Njima su, kao i na Donbasu, pomagali ruski dobrovoljci.

Međunarodne snage NATO-a započele su 1999. bombardovanje civilnih objekata u Srbiji – škola, bolnica, fabrika, televizijskih centara. Baš kao što su Ukrajinci napali – Donbas. Ali su NATO snage bile mnogo moćnije. Srbi su bili primorani da povuku svoje državne strukture i snage reda sa Kosova, a zatim se formirala ta banditska enklava pod pokroviteljstvom SAD-a. Amerikanci su izgradili svoju vojnu bazu „Bondstil“ na Kosovu, drugu po veličini u Evropi.

U pokrajini su odmah pokrenuta etnička čišćenja, pljačke i nasilje. Srbima su nametnuti nepodnošljivi uslovi za život. Većina pravoslavnih crkava na Kosovu je uništena ili oskrnavljena. Danas su Srbi na Kosovu manjina. I žive u zatvorenim enklavama. Svake godine nova kosovska vlada, koju su stvorili teroristi, ograničava prava starosledelačkog srpskog stanovništva.

Inače, upravo bi se to desilo na Krimu kada su, posle uspeha kijevskih protesta, tzv Majdan, 2014. godine, Amerikanci planirali da uđu u zemlju. Njihovi ratni brodovi već su bili krenuli ka Sevastopolju, a nova ukrajinska vlada pripremala je infrastrukturu za razmeštanje vojnih baza NATO-a. Tada su Krimljani na vreme dobili podršku iz Rusije, i danas ih niko ne može isterati iz svojih domova. Kao što, nažalost, to rade Srbima na Kosovu.

Albanski ekstremisti sada su zabranili kretanje vozilima sa srpskim tablicama po teritoriji KiM. Izgleda kao sitnica – ali veoma karakteristična sitnica. Ne zna se šta može slomiti leđa. Na kraju krajeva, Albanci ne traže samo od Srba da promene tablice. Specijalne snage samoproglašene Republike Kosovo počele su da tuku i maltretiraju srpsko stanovništvo.

Srpski narod je prirodno – ogorčen. Srpska vojska i policija, zahvaljujući ruskoj pomoći, značajno su ojačale svoje kapacitete u poslednjih deset godina. Danas su ove snage potpuno spremne da povrate Kosovo u ustavno-pravno polje Srbije, štiteći građane koji tamo žive.

U ovom trenutku, srpske vlasti čekaju reakciju NATO-a. U skladu sa diplomatskim sporazumima, NATO je dužan da štiti prava srpske zajednice na Kosovu od napada specijalnih snaga nepriznate kosovske države. Ako to ne uradi, onda san Srba o povratku svojih svetinja bi mogao da postane stvarnost. A Rusija i Rusi će svakako pružiti pomoć.

Autor: Aleksej Selivanov, REN.TV

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име