Diktatura sa interneta: privatna cenzura postaje stvarnost

© Igor Stvacev / Kolaž / Ridus.ru

Gugl je saopštio da će od decembra lišiti vlasnike stranica mogućnosti zarade na reklamama ukoliko ne slažu sa aktivno promovisanom teorijom o klimatskim promenama. U stvari, uvodi se cenzura. Ovo nije prvi put da opštedostupni servis od društvenog značaja odlučuje šta korisnici smeju, a šta ne smeju da objavljuju na svom sajtu. Toliko dugo smo se plašili da će se ostvariti Orveloska antiutopija sveopšte državne cenzure, a da nismo ni primetili kako smo se našli u svetu privatne cenzure.

„Vaš post krši pravila naše zajednice…“

Ponekad se desi da moji prijatelji nestaju sa mog Fejsbuk feda – neki na tri dana, neki na mesec dana. S vremena na vreme, objave na Fejsbuku nestaju. Logika njihovog isčezavanja je neshvatljiva. Nedavno je, na primer, Fejsbuk uklonio objavu mog prijatelja gde je stajalo da mu se izbgubio pas. Oblašnjenje s njihove strane je standardno: „Vaš post krši pravila naše zajednice“, pri tom administracija društvene mreže ne ulazi u detalje.

Šta je Fejsbuk! TikTok, koji je preplavljen video snimcima koji ljudi sami snimaju – od šetnje ulicama do mački koje mjauču, pa je samo u drugom kvartalu ove godine udaljeno 11 miliona video snimaka američkih korisnika, 9,8 miliona video snimaka iz Pakistana, 7,4 miliona video snimaka iz Brazila. Rusija zauzima počasno četvrto mesto po izbrisanim video snimcima.

Da li ste primetili da se sve češće nameće pitanje da li je vredno nešto objavljivati na društvenim mrežama, a ako jeste, šta i kako? Sigurno ste razmišljali o tome. I nije reč ni o kakvim nedozvoljenim stvarima, ne govorimo čak ni o kršenju pravila pristrojnosti: može se udaljiti post o modnoj reviji ili emotivna priča o putovanju (ovo su stvarni slučajevi). Već je postala anegdota – obrisani su postovi o umetnosti Hohloma ili pominjanje fudbalera Hohlova (uzgred, podneo je tužbu protiv Fejsbuka jer se njegovo ime blokira na društvenoj mreži, a prijatelji koji pominju njegovo ime se banuju). Međutim, stvar je ozbiljnija od, naizgled, brisanja naloga sa nekog servisa

Diskriminacija plavuša…

Činjenica je da kompanije poput Gugla, Fejsbuka, Instagrama i sličnih imaju neke karakteristike po kojima se razlikuju od većine privatnih kompanija. Njihovi korisnici ne mogu da promene servis bez ozbiljnih gubitaka. Možete da napustite Fejsbuk i da pređete na Telegram, ali ćete morati ponovo da formirate listu prijatelja, a arhivu sa fotografijama i objavama, koje sadrže informacije vredne za korisnika, još je teže preneti, često i nemoguće. Za oglašivače koji koriste Instagram ili Gugl, napuštanje istih često vodi ka značajnim poremećajima u poslovanju. Odnosno, tržišna moć ovih kompanija je takva da korisnici ne mogu tek tako da rade ono što hoće.

Pored toga, postoji pojam društvene koristi. Kompanije koje rade u oblasti uspostavljanja daljinske komunikacije imaju određene obaveze. Na primer, telefonska kompanija ne može zabraniti plavušama da koriste njihove usluge, čak i ako ona ne vole plavuše. Ili da zabrani ljudima da se svađaju preko telefona, jer to „krši pravila naše zajednice“. Ali iz nekog razloga, velike tehnološke kompanije to mogu.

Kad se tek pojavila praksa brisanja postova i banovanja, mnogi su se obradovali: konačno će ljudi na internetu prestati da se ponašaje nedolično! Kada su Donaldu Trampu blokirali pristup na društvenim mrežama, ljudi su se opet poradovali – mnogima se nije dopadao bivši predsednik SAD. Tako su veliki tehnološki cenzuratori došli po nas, pa je prekasno da se pitamo kako je to moglo uopšte da se desi. Bolje je da razmislimo šta dalje da radimo.

Sada se isti taj „Fejsbuk” bori protiv optužbi od strane svoje bivše saradnice oko neusaglašenosti deklarisanih principa sa sopstvenom poslovnom praksom, ali teško da je to način koji će dovesti do normalizacije odnosa korisnika i tehnoloških giganata. Ali postoji jednostavan metod zasnovan na zakonima koji postoje u svim zemljama – materijalna odgovornost.

Plati i leti…

Gugl ne želi da vidi na svojim servisima kritičare teorije globalnog zagrevanja? Fejsbuk i Instagram ne žele određene postove ili slike? Nema problema: onda neka plaćaju svojim korisnicima materijalnu i moralnu kompenzaciju, uključujući i izgubljenu dobit, neka omoguće svojim korisnicima da prenesu sve podatke koji se čuvaju na njihovim servisima na drugu platformu – odnosno da se raziđu na miran način. Pavelu Durovu će biti drago. Malo je verovatno da se takva praksa može sprovesti zalaganjem pojedinaca, ali će međunarodna korisnička zajednica, uz učešće tima dobrih pravnika, moći to da izgura.

Sa druge strane, bilo bi dobro kada bi države zajednički usvojile jasna i fer pravila koja ograničavaju „želje” krupnih tehnoloških korporacija u odnosu na korisnike, rukovodeći se društvenim značajem takvih usluga. Naročito zbog toga što su kovid ograničenja naterala mnoge da pređu na komunikaciju na daljinu, a često su jedini načini komunikacije sa porodicom i prijateljima – društvene mreže.

I, verovatno, svima treba da je jasno da je privatna cenzura mnogo gora od državne, makar samo zato što nije zakonita, ma kakvi bili ti zakoni. I da zabranama podležu ne samo loši ljudi, tj ako jesetra nije sveža, znači da je pokvarena.

Autor: Tatjana Ribakova

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име