Foto priča o jedinstvenoj ruskoj avio proizvodnji

U Burjatiji, na jugoistoku Sibira nalazi se jedinstveno preduzeće za Rusiju, koje je sposobno da proizvodi kako helikoptere, tako i avione. Ovo je avio
fabrika Ulan-Udenski, koja danas proizvodi poznate letelice tipa Mi-8/171.

Akcionarsko društvo „U-UAZ“, preduzeće koje zapošljava stanovnike dva sela sa ukupnim brojem stanovnika većim od 60 hiljada ljudi i jedna od vodećih fabrika u ruskom odbrambeno-industrijskom kompleksu.

Njegovi proizvodi se uspešno koriste, ne samo u Rusiji, nego i u više od 40 država Evrope, Azije, Afrike, Južne Amerike, Australije i Okeanije.

Fabrika Ulan-Udenski je osnovana 1939. godine. Počela je kao avio remontno preduzeće i filijal Irkutske avio fabrike, za vreme rata je postala samostalna fabrika № 99 i dobila je proizvodnju lovačkog aviona La-5 i La-7, oni su postali glavna udarna snaga oružanih snaga SSSR-a. Od 1956. godine je započeta proizvodnja helikoptera uporedo sa avionima.

Za 80 godina rada, fabrika je sarađivala sa praktično svako nacionalnim avijacionim OKB-om Petlakova, Lavočkina, Mikojana i Gureviča, Antonova, Jakovljeva, Berijeva, Suhovo, Milja, Kamova. Ukupno je u preduzeću proizvedeno više od 8,5 hiljada aviona i helikoptera za vojnu i civilnu upotrebu.

Danas preduzeće aktivno modernizuje proizvodnju i nudi tržištu nove modifikacije svog poznatog helikoptera. Tako se pojavio vojni model Mi-8AMTŠ-V, koji nezvanično nazivaju „Terminator“, „arktički“ helikopter Mi-8AMTŠ-VA i sertifikovani helikopter srednje klase Mi-171A2.

Helikopteri proizvodnje Akcionarskog društva „U-UAZ“ su više puta bili laureati i pobednici Sveruskog konkursa „100 najboljih proizvoda Rusije“. 2014. godine je Mi-171 dobio višu nagradu konkursa – nagrada „Ponos Otadžbine“.

Sama fabrika je nagrađena počasnim obeležjima „Za dostignuća u oblasti kvaliteta“ i „Vlasnik vrhunskog kvaliteta“.

Mehanička fabrika (MSZ-146). Ovde se tokom visoke obrade izrađuju detalji za letelice, od šrafova do gabaritnih elemenata, kao na primer rebra tela letelice.

Pomoću mašina sa digitalnim programskim upravljanjem može se maksimalno smanjiti ručni rad.

Tačnost izrađenih detalja kontrolišu savremena merna sredstva. Jedna od njih je mašina Hera NT 15-9-7.

U fabrici agregatnog povezivanja, odvojeni delovi budućeg tela helikoptera se spajaju u celinu.

Spajanje srednjeg dela helikoptera. Glavni stručnjak je operater koji spaja delove. On dobija detalje prema specifikaciji i radi spajanje. To je veoma
odgovorno zanimanje, jer čak i najmanja greška u radu može dovesti do katastrofe.

Helikopter se u zavisnosti od konfiguracije sastoji od približno 40 hiljada detalja. Samo šrafova se za jednu letilicu odvoji oko 2,5 hiljade.

Spajanje teretnog dela letilice.

Rad u kabini Mi-171.

U preduzeću radi oko 5,5 hiljade ljudi. Prosečna plata od početka 2019. godine iznosi 49 244 rubalja (700 evra). To je više od celog regiona, gde je prosek plate 35 585 rubalja (500 evra).

U preduzeću je na snazi sertifikovan sistem menadžmenta kvaliteta: helikopteri prolaze višestepenu kontrolu na svakoj etapi izrade.

Kako bi testirali hermetičnost helikoptera, njega nekoliko puta postavljaju pod kišnu proveru.

Helikopter koji prođe ovo ispitivanje, može se uspešno koristiti u tropskoj klimi pod najjačim kišama.

Spajanje jednog od kontrolnog panela u kabini pilota.

Fabrika završnog spajanja, gde se metalna mašina pretvara u živu letelicu. Upravo ovde helikopter dobija svoje „srce“ – motor. Ovde se radi montaža transmisije i elektromontaža, stavljanje sistema za gorivo i hidrauličkog sistema, podešavanje upravljačke elektronike.

Ugradnja motora u helikopter.

Mašina se premešta po fabrici pomoću autonomnog tegljača na daljinsko upravljanje.

Konstruktori avio fabrike dorađuju svaki helikopter prema zahtevu konkretnog kupca. Prošle godine se u preduzeću proizvelo više od 60 letilica u 17 različitih varijanata.

Zadatak konstruktora je da odredi šta se tačno treba poboljšati i kako to uraditi. Ovo odeljenje odgovara za projektovanje, izradu i stalnu modernizaciju svih avio tehnika fabrike.

Ovako izgleda letačko-ispitivačka stanica (LIS). U suštini, ovo je poslednja karika u proizvodnom lancu. Upravo na LIS-u letilica radi svoje prve pokrete u prostoru, dobija broj i formular.

Metodiku testiranja razrađuje letačko-eksperimentalna grupa. Nju čine inženjeri, koji sastavljaju program letenja (na primer, na daljinu ili rashod goriva).

Gotovi helikopter.

Helikopter Mi-171 je modifikacija poznatog Mi-8. Njegova izvozna varijanta Mi-171 se koristi u više od 40 država sveta.

Spolja Mi-171 liči na Mi-8, međutim prema tehničkim karakteristikama, on je daleko iznad svog prethodnika. On brže dobija na visini i može da prevozi mnogo više tereta.

Mi-171 je sposoban da leti pri teškim meteo uslovima, na primer, jedna od njegovih modifikacija Mi-8AMTŠ-VA je stvorena speicjalno za rad na Arktiku.

Avio obrazovni centar U-UAZ, gde se radi priprema i dobija viša kvalifikacija letačkog i inženjersko-tehničkog osoblja. Ovde se nalazi trenažer helikoptera Mi-171.

Osim teorije i neposredne letačke prakse, program obrazovnog centra za potrebe Rosavijacije uključuje obavezne vežbe na ovoj mašini.

Let na trenažeru je maksimalno približen realnom. Vežbe na njemu pomažu da članovi posade prođu kroz nepogodne situacije, na primer, pri otkazivanju motora.

Svoju budućnost, preduzeće povezuje sa lakim jednomotornim helikopterom VRT500, čija će proizvodnja započeti 2022. godine. Planira se proizvodnja višenamenskih helikoptera „Bajkal“ koji će se koristiti u maloj avijaciji. Ova ideja se rodila u novosibirskom SibNIA Čapligina.

Leonid Jakovljevič Belih – direktor Ulan-Udenske avio fabrike od 1998. godine.

Uskoro će se na bazi helikoptera Mi-171A2 započeti proizvodnja njegove izvozne verzije. U okviru dogovora među Rusijom i Indijom, za U-UAZ je počela proizvodnja lakih višenamenskih helikoptera Ka-226T za BBC te države. Prema dokumentu, Indija treba da dobije 200 helikoptera, a najmanje 140 od njih će biti sa zajedničkog preduzeća.

Izvor: ridus.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име