Spas u jesen: Kosovskim Srbima stiže humanitarna pomoć

Ruska humanitarna misija (RHM) u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) tokom jeseni će dostavljati Kosovskim Srbima humanitarnu pomoć. Reć je o približno toni robe i neophodnih proizvoda. Roba je namenjena za 300 porodica. Ovo je za „Novosti“ saoštio izvršni direktor predstavnika RHM na Balkanu Branimir Nešić.

Ispitani stručnjaci su pojasnili da su u rezultatu sankcija koje je uvela Priština mnogi Srbi prosto lišeni mogućnosti da nabave neophodne stvari.

Svoje ne ostavljamo

Bez obzira na odsustvo oružanog sukoba, socijalno-ekonomska situacija u srpskim enklavama na Kosovu je po starom nesigurna. Zbog ovoga je RHM (prva nevladina ruska organizacija, koju pruža humanitarnu pomoć pre svega van državnih granica) u saradnji sa SPC sastavila spisak porodica, kojima je neohodna hitna pomoć.

„Tokom jeseni ćemo dostaviti oko tonu humanitarne pomoći. Ona je za 300 porodica. Prvo će među stanovnicima regiona biti podeljene namirnice i neophodna roba“, izjavio je Branimir Nešić. „Mnogi ljudi se sada ne mogu normalno hraniti. Često važnih proizvoda prosto nema u prodavnicama, koje se nalaze u delovima Kosova, gde živi srpsko stanovništvo.
Pored ovoga cene nekih proizvoda su toliko visoke da ljudi ne mogu da ih priušte. Mi se nadamo da će humanitarna pomoć dospeti do kraja oktobra. Šta više ne nameravamo da se zaustavimo na tome i nastavićemo da pomažemo Srbima na Kosovu.“

Prema rečima Branimira Nešića, proces isporuke humanitarne pomoći je povezan sa mnogim poteškoćama zbog pozicije Prištine. Na primer, u septembru prošle godine je policija samoprozvane republike zaustavila, a potom deportovala francuskog humanitarca Arnoa Gujona, koji je pružao pomoć Srbima.

„Potrebno je delovato krajnje oprezno, imajući u vidu sav rizik i neizvesnost vlasti“, rekao je Branimir Nešić.

„Sankcije Prištine su se negativno odrazile na Kosovske Srbe, jer iznose 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine“, dodao je stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN Petar Iskenderov.
„Glavni potrošači ovih namirnica nisu bili Kosovski Albanci, nego žitelji srpskih enklava. Kosovska policija je u poslednje vreme aktivirala racije u severnom delu države.
Osim toga, oštrije mere su preduzete u pograničnoj kontroli i deo robe sada dolazi na crno. Sve ovo dovodi do rasta cene proizvoda“, izjavio je za „Novosti“ stručnjak.

„U sadašnjim uslovima Srbi nemaju na koga da računaju zbog toga što su međuetnički odnosi u Kosovu veoma teški. Sarađivati sa vlastima u Priština, Srbi ne mogu, jer žive praktično u izolaciji. Zbog toga je humanitarna pomoć krajnje neophodna.“

Ministarstvo inostranih poslova Kosova nije dalo „Novostima“ operativni komentar na temu socijalno-ekonomske situacije u samoproglašenoj republici.

Slepa ulica

Na Kosovu sada živi oko 120 hiljada Srba, koji su stalno pod pritiskom, uglavnom većina živi u severnom delu samoproglašene republike. Međutim, sprsko stanovništvo dominira i u nekim drugim gradovima, Novo Brdo, Parterš, Ranilug i t.d.

„Reč je o ugnjetavanju, incidentima kada na srpske škole i medicinske ustanove bacaju kamenje. Naravno, situacija je sada bolja nego pre 20 godina. Šta više ona može da dovede do većih posledica i u bilo kom momentu može prerasti u konflikt“, rekao je za intervju „Novosti“ Direktor srpske vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Na primer, 29. septembra 2018. godine, nekoliko desetina boraca kosovske specijalne jedinice (ROSU) je ušlo u Centar ekologije i razvoja u Zubin Potoku, okružile su Gazivode i elektrocentralu. Slična racija se desila i 28. maja 2019. godine kada su uhapšena lica navodno osumnjičena za korupciju.“

Pored ovoga predsednik nepriznate republike Hašim Tači je nedavno objasnio da Priština ne namerava da preuzme na sebe dužnost stvaranja Saveza srpskih opština.

„Sada smo u pat situaciji. Beograd pokazuje spremnost da ide na pregovore i određene ustupke radi rešenja kosovskog pitanja, međutim, Priština na sve načine sabotira sve inicijative“, izjavio je za „Novosti“ direktor fonda progresivne politike Oleg Bondarenko. „Evropa je od Kosova stvorila sopstvenog Frankenštajna, koga ne može kontrolisati. Kosovari se sada potčinjavaju samo SAD-u, bez obzira na to što je glavni investitor u ekonomiju i dalje Nemačka.“

„SAD nisu zainteresovane za regulisanje situacije, zbog toga Vašington ne daje nikakva naređenja“, ubeđen je stručnjak. Prema njegovim rečima, upravo zbog odsustva
konstruktivnog prilaza od strane Kosova na neodređeno vreme su pomereni pregovori između Beograda i Prištine, koji je trebalo da se održe u Parizu ili posredstvom francuskog predsednika Emanuela Makrona.

„Kosovo je glavna boljka Evropske Unije. Ova nepriznata republika je glavno stecište narko mafije i mesto gde cveta trgovina ljudima i ljudskim organima“, dodao je Oleg Bondarenko.

Glavni razlog nategnutih odnosa među albanskim i srpskim stanovništvom je povezan sa nerešenim statusom Kosova, koje je 2008. godine jednostrano podrškom SAD-a i većine
njihovih saveznika proglasilo nezavisnost. Međutim, prema srpskom ustavu, provincija Kosovo i Metohija, je neotuđivi deo Srbije, koji ima status autonomije.

Suverenitet Kosova ne priznaju i mnoge druge države, uključujući, na primer, Rusiju, Indiju, Kinu, a takođe pet država Evropske Unije: Grčku, Španiju, Kipar, Rumuniju i Slovačku.

Izvor: Novosti.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име