Crna Gora je izgubila oko 2 milijarde evra zbog antiruskih sankcija

Crnogorska ekonomija je izgubila oko 2 milijarde evra zbog antiruskih sankcija kojima se pridružila 2014. godine. Poslednjih godina se smanjio dolazak ruskih turista, koji su posećivali državu, a takođe se smanjila količina dolazećih iz Rusije investicija. O tome je za „Izvestija“ izjavio poslanik Skupštine, lider „Demokratskog fronta“ Milan Knežević.On je takođe govorio o planovima Podgorice da izgradi u državi centar NATO i o produžetku sudskog procesa o pripremi državnog prevrata 2016. godine.

-U maju je Viši sud Crne Gore doneo odluku povodom puča na izborima 16. oktobra 2016. godine. Na 15 i 12 godina su osuđeni dvoje Rusa, navodni saradnici. Vi i Vaš kolega Andrija Mandić ste osuđeni na po pet godina. Da li je poznato kada i u koj kaznenoj ustanovi ćete služiti kaznu?

„Za sada nije, jer do dana današnjeg nismo dobili odluku Višeg suda u pismenoj formi. Sada sam slobodan. Kada stigne odluka, mi ćemo podneti žalbu apelacionom sudu. Zbog toga sudski proces nije sasvim okončan. Osim toga, specijalni sudija Milivoj Katnić, koji je od početka na delu o pripremi prevrata, sada otvara novo poglavlje celog procesa.“

-Na šta mislite?

„Pre nekoliko dana je izjavljeno da su u pripremi državnog prevrata učestvovali ne samo Rusi, Crnogorci i Srbi, nego i 10 ljudi iz SAD-a, Velike Britanije i Izraela. Reč je o bivšim saradnicima specijalnih službi i političkim konsultantima. Na primer, optužbe se tiču savetnika Arona Šaviva, bivšeg agenta CIA Džozefa Asada, bivšeg saradnika FBI Džona Paolo i drugih lica. Na taj način se istražni postupak nastavlja, a ceo proces se pretvara u krimi roman u kome se otkrivaju nove zavere.“

-Zbog čega se Podgorica odlučila na ovakav korak?

„Vladajuća Demokratska partija socijalista, na čelu sa predsednikom Milom Đukanovićem, sada se trudi naći vezu između dva događaja, pokušaja državnog prevrata u Crnoj Gori i optužbama Rusije u umešanost na predsedničkim izborima u SAD-u. To jest, dokazati da su dvoje Rusa, koje država naziva agentima GRU, mogli prevariti ne samo Crnogorske i Srpske građane, nego i saradnike specijalnih službi zapadnih država. Ovi „novi dokazi“ ruske umešanosti mogu poslužiti kao dodatni materijal za dalju demonizaciju Moskve, pojačavanje pritiska i čak razmatranje novih sankcija.

Čini se da je nova istraga naručena od pojedinih lica iz SAD-a, koji su ozbiljno zabrinuti zbog mogućnosti normalizacije odnosa između Moskve i Vašingtona. Sada su se crnogorske vlasti složile da igraju prljavu ulogu u toj igri, a naša država je postala jedan od glavnih tačaka u geopolitičkoj borbi sa Rusijom. Međutim, treba shvatiti i da je Crna Gora i bila uvučena u NATO radi te uloge.“

-Parlament Crne Gore je nedavno doneo zakon, koji je obavezao vojnike da učestvuju u zaštiti NATO-a. Koliko se odnos običnih građana promenio prema NATO-u posle ulaska u blok 2017. godine?

„Članstvo države u NATO do sada izaziva ozbiljnu polemiku. Većina stanovnika zahteva od vlasti bolju spoljnu politiku, kada ni Rusija, ni Srbija neće biti pretnja za bezbednost Crne Gore. Na žalost, sada se vode pregovori o izgradnji NATO centra. Ovde treba da se pojave radari i druga vojna infrastruktura. Mnoge političke partije, nevladine organizacije, a takođe religiozni predstavnici su već potpisali peticiju protiv delatnosti tog centra. Šta više izgradnja može početi ove godine kako bi se do 2020. otvorio. U suštini postaćemo svedoci pojave male vojne baze Severno atlantske alijanse na teritoriji Crne Gore, gde će raditi strana specijalna služba država – članica NATO.“

-Podgorica se 2014. godine pridružila antiruskim sankcijama. Da li postoji procena kakvu štetu su nanele crnogorskoj ekonomiji?

„Kao prvo, rezultat neprijateljske politike je postalo smanjenje dolaska ruskih turista i investicija. Ranije je svaki treći turista i svaka druga investicija bili iz Rusije. Sada se situacija promenila na gore i mnogi lokalni preduzetnici imaju finansijske probleme. Do sada je Crna Gora izgubila oko 2 milijarde evra zbog sankcija.“

-Krajem prošle godine u Crnoj Gori su bili mitinzi sa više hiljada ljudi protivnika vladajućeg režima. Na koji način se sada razvija unutrašnja situacija u državi?

„Situacija je i dalje napeta. „Demokratski front“ zajedno sa drugim opozicionim parlamentskim snagama će uskoro razraditi plan konkretnih delovanja, kako bi doveo vladajuću stranu do stvaranja uslova za sprovođenje poštenih i demokratskih izbora. Osim toga, mi zahtevamo da se prestane sa gonjenjem opozicionih političara i da se reše ogromna
korupcijska delovanja, u koja su umešani visoki činovnici.

Sada mi razmatramo dva pravca, ako naši zahtevi ne budu uslišani. Kao prvo, nameravamo obnoviti masovne proteste ove jeseni. Osim toga, opozicija može doneti odluku da bojkotuje parlamentarne izbore, koji treba da se održe u septembru 2020. godine. Opozicione partije sada imaju 39 mandata. Zbog toga smo ubeđeni da u slučaju bojkota, međunarodno društvo mora smatrati izbore neligitimnim.“

Izvor: Izvestija.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име