Rusija ili Ukrajina: ko je zaradio više prilikom razmene zarobljenika

President.gov.ua.

Ko za koga?

U subotu su Rusija i Ukrajina konačno razmenile zadržana lica prema formuli „35 za 35“.

Rusija je predala Ukrajini sve mornare, koji su zadržani u novembru prošle godine u Kerčenskom zalivu, a takođe niz značajnih lica, koji su celoj ovoj priči pridodala svetsku slavu. Pre svega to je režiser Oleg Sencov i novinar Roman Sušenko.

Veći deo onih koji su vraćeni iz Ukrajine nisu toliko poznati i predstavljaju samo učesnike oružanog sukoba u Donbasu. Većina je optužena za terorizam, državnu izdaju i špijuniranje. „Značajnom“ figurom sa tog spiska se može nazvati samo Kiril Višinski, rukovodilac RIA Novosti Ukrajina. On je 15. maja prošle godine zadržan u Kijevu, uz optužbu za podršku LDNR i za državnu izdaju. Druga važna ličnost je Vladimir Cemah, bivši komandir snaga PVO DNR u gradu Snežnoe. Cemah je zadržan 27. juna 2019. godine u svom domu u Snežnom i dovežen je u Ukrajinu. On je okrivljen za udelovanje u padu malezijskog Boeing MH17, koji je srušen raketom „Buk“ 17. jula 2014. godine nad Donbasom.

Zanimljivo je da je ruska strana tek u poslednjoj etapi u bezapelacionoj formi zatražila da se Cemah uključi na spisak za razmenu. U tome, da će Ukrajina predati Cemaha, bilo je dosta sumnji, jer je ustaljeno mišljenje da on može biti ključni svedok na predstojećem međunarodnom suđenju povodom MH17. Šta više, prema mišljenju više stručnjaka, uključujući i zapadne, njegova svedočenja bi mogla staviti tačku na dokazivanje krivice Rusije za uništenje malezijskog aviona. Očito je da takav svedok ima odlučujući značaj za Ukrajinu i njenog predsednika, u vezi sa čime se njegova predaja smatrala nemogućom. Na tome da se Cemah ne isporuči Rusiji su insistirali i zapadni partneri Ukrajine. On je zajedno sa 34 zadržana lica sleteo na ruski aerodrom Vnukovo.

Rusija i Ukrajina – dva sveta

Aleksandar Reka/TASS.

Treba i pomenuti da je sve prošlo glatko. Avioni su poleteli iz prestonica i došli u predviđene tačke praktično u isto vreme. Uostalom tu se sličnosti delovanja država završavaju. Ukrajince, koji su sleteli na aerodrom Borispolj, dočekao je predsednik Vladimir Zelenski lično. Prema njegovim rečima, on i njegov ruski kolega Vladimir Putin su održali svoja obećanja, očuvavši vernost dostignutim ranije dogovorima. Zelenski je dodao da će se rad za vraćanje zatvorenika nastaviti i dalje.

Za razliku od ukrajinskog predsednika, Vladimir Putin nije došao na Vnukovo da dočeka oslobođene Ruse (i ne samo Ruse), za to vreme je predsednik bio u prestonici na obeležavanju Dana grada.

Ta činjenica da se dugoočekivana razmena održala, bez spora je najveće dostignuće za obe države koje su u njoj učestvovale, iako su beneficije različite. Veliki značaj ima i spoljašnji izgled ovog procesa, uključujući i lični susret Zelenskog sa vraćenim ukrajinskim građanima, tako i neučestvovanje u analognoj radnji Vladimira Putina.

Šta je dobio Zelenski?

Zuma/TASS.

Predsednik Ukrajine je najviše od ovoga dobio. Ovo se objašnjava ne veličinom dobitka, nego time da je njegov uspeh osetan, a nije vremenski dalek. Vraćanje zarobljenika je jedno od njegovih prvih predizbornih obećanja. Retko ko je verovao da će uspeti ovo da uradi, uzimajući u obzir ne tako posebnu zainteresovanost za to sa ruske strane.

Zelenski je postigao praktično nemoguće. Van kadra je ostao posao sa Zapadom, koji je bio usmeren na stvaranje situacije, u kojoj bi ovakva razmena mogla da zainteresuje Moskvu. Očigledno je da se u nekom momentu nekoliko faktora poklopilo nakon čega je razmena postala moguća.

Ovim je Zelenski naglo povećao svoju važnost na ukrajinskoj političkoj areni, što njega pozitivno razlikuje od njegovog prethodnika. Zajedno sa pređašnji unutrašnjopolitičkim pobedama, on se i konačno izbavlja od imidža „komičara na vlasti“, i pretvara se u uspešnog, jakog i popularnog političara. Njegov unutrašnji uspeh će neizbežno doprineti da se promene odnosi prema Ukrajini od strane drugih učesnika međunarodnih političkih procesa.

Ovi plusevi se ne brišu ni navodnim minusom u vidu predaje Rusiji Cemaha, koji je, reklo bi se, oslabio poziciju Ukrajine na procesu MH17. Sa jedne strane, uloga Cemaha u uništavanju malezijskog aviona nije sasvim jasna. U krajnjoj meri, direktnih ukazivanja da je upravo on pustio tu raketu, nema. Svi ostali navodi njega kao svedoka, potpuno je moguće, već su uzeti i na odgovarajući način zabeleženi i unešeni u protokol.

Sa druge strane, javni zahtev Rusije da se isporuči Vladimir Cemah (koji je još i građanin Ukrajine) indirektno ukazuje na njegovo učešće u katastrofi MH17 na jedan ili drugi način. I teško će ta činjenica ostati bez pažnje međunarodnog suda. Sudeći po moskovskom insistiranju, ne treba isključiti da Cemah stvarno raspolaže nekom informacijom važnom za sudski proces (u tom slučaju njegov boravak u Rusiji će za njega biti bezbedan).

Na ovaj način, ruska pozicija konkretno u ovoj istoriji nije najuspešnija, što se ne može reći o poziciji Zelenskog. Izvršena razmena i predaja Cemaha stvara za njega veoma moćni međunarodni efekat. Zelenski pozicionira kurs svoje administracije kao stremljenje da se Ukrajina usmeri na evropske (još od sovjetskih) vrednosti. Najvažnije od njih je priznanje prioriteta ljudskog života nad nekim državnim dobitkom. Na taj način, žrtvujući važnog svedoka radi spasavanja konkretnih ljudi, on demonstrira još jedan korak u pravcu Evrope.

Šta je dobila Rusija?

Mihailj Mecelj/TASS.

Moskva takođe nije ostala praznih ruku nakon razmene. Šta više, njeni dobici mogu da se pokažu kao veći u poređenju sa ukrajinskim, međutim samo uz jedan uslov, oni nisu trenutni, nego su na duže staze.

Glavna pobeda Rusije je u tome da je predaja zarobljenika otvorila put ka nastavku komunikacije sa Ukrajinom, Francuskom, Nemačkom u „normandskom“ formatu. To je jedini način koji bi mogao doneti nadu za ukidanje sankcija. Danas je Kremlju očigledno da očuvanje sankcija i postepeno jačanje neizbežno nosi sa sobom krajnje neželjene političke posledice. To znači da će vlasti Rusije uložiti sve napore da se sanckije ublaže.

Sudeći po poslednjim vestima, ova računica Kremlja je tačna. Tokom telefonskog razgovora između ruskog i francuskog predsednika 8. septembra, države su potvrdile da će se u Parizu uskoro održati susret u „normandskom formatu“.

Izvor: ridus.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име