Zašto rast Putinovog rejtinga nikoga ne iznenađuje

Izvor fotografije: Kremlin.ru.

Sociolozi fonda „Javno mnjenje“ pokazali su podatke o rastu rejtinga ruskog predsednika Vladimira Putina: prema podacima stručnjaka, Rusi veruju predsedniku za 2% više, a Putinov rejting je porastao za 1%, do 44%. Osim toga, broj Rusa, koji „verovatno veruje“ Putinu je porastao za 2%.

Pozitivna dinamika rejtinga Putina, iako i mala, prošla je radare većine medija, rekao je u razgovoru sa „Ridusom“ direktor Međunarodnog instituta najnovijih država Aleksej Martinov.

„Nešto nisam video u naslovima da je Putinov rejting porastao za 1-2 procenta, ni u „Novostima“, ni u „Komersantu“. U isto vreme, kada je postojalo analogno kolebanje rejtinga, dešavalo se suprotno, svuda naslovi i uzvici sa provokativnim nazivima: „Pogledajte, Putinov rejting je pao!“

„Normalni sociolozi, koji redovno mere „temperaturu“ društva, odavno govore o tome da je Putinov rejting dosta stabilan, a procenat bezuslovne podrške predsednika uopšte stabilan“, naglasio je Martinov.

Direktor Instituta za regionalne probleme Dmitrij Žuravljev smatra da za ćutanje medija postoje tri razloga: „Kao prvo, negativnosti više zanimaju medije, nego pozitivne stvari. Kao drugo, ovo je više politički razlog, koji govori o značaju predsednika, nikoga ne čudi rast njegovog rejtinga. Sve čudi samo pad. Treći razlog, većina su „liberalni ljudi“, kojima rast predsednikovog rejtinga nije veoma prijatan. Njima je prijatnije da se govori o lošoj Rusiji i dobroj Americi“, citira stručnjaka IA REGNUM.

„Kada odjednom svi ovi pokazatelji krenu na dole, onda se pojavljuje veoma mnogo komentara o tome da predsednikov rejting pada. A kada raste za 1%, onda svi sede i ćute“, potvrđuje politolog Marat Baširov.

„U suštini je objektivna realnost da je rejting (Putina) apsolutno stabilan“.

„Kolebanja za 1%, 2% ili čak 3% na ovu ili onu stranu, nisu u suštini, odraz nekih trendova, raspoloženja stanovnika ili ocene delatnosti predsednika. Kardinalne promene rasta ili pada, prema mom mišljenju, neophodno je ocenjivati samo kada ta cifra prelazi 5 procenata“, zaključio je Baširov.

Izvor: ridus.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име