Sankt Pekinburg: Da li ruske vlasti vide kinesku ekspanziju

Ogroman broj kineskih turista dolazi u Rusiju, kao prvo u gradove Dalekog Istoka, i van njegovih granica, u Sankt Peterburg, i ovo počinje ozbiljno da uznemirava lokalne stanovnike. Hiljade Kineza, organizovanim grupama lutaju po severnoj ruskoj prestonici, stvaraju brojne neprilike kako za lokalne stanovnike, tako i za goste iz drugih gradova Rusije i inostranstva.

Moskovsku železničku stanicu za Sankt Peterburg u vreme polazaka večernjih vozova lako je pomešati sa stanicom u Pekingu ili Šangaju, ona je potpuno puna kineskim putnicima sa ogromnim koferima, i kineske grupe zauzimaju cele vagone voza.

Slični prizor vidi se i u Peterburgu na svakom koraku: Jekaterinski dvorac, Kazanski sabor, puni su Kinezima. Oni fotografišu i to takve „znamenitosti“ koje ruskom turisti ni na pamet ne bi pale, stubove fenjera, i čak, kante za smeće.

Na ovoj Moskovskoj železničkoj stanici direkcija je čak postavila službenike koji govore kineski.

Zbog toga što kineski turisti fizički zauzimaju više mesta, turisti iz drugih država (uključujući Rusiju) imaju poteškoća da uđu na istorijska mesta severne ruske prestonice. Pred vratima Jekaterinskog dvorca stoji natpis koji upozorava da se u redu čeka najmanje 4 sata. Kineske turiste ovo ne plaši. Oni ostavljaju u redu nekoga da dežura, a oni sami za to vreme odlaze da plove po kanalima i rekama.

Ovo bi sve bilo u redu da kineski turizam donosi gradu i Rusiji neku dobit (što i jeste smisao turističke grane). Međutim, problem je u tome, što kineski turizam u Rusiji predstavlja u ekonomskom smislu unutarkineski turizam. Kineske grupe dovoze kineske turističke agencije, njih vode kineski vodiči, oni posećuju prodavnice i restorane, u kojima je rukovodstvo kinesko.

Analogna situacija se ogleda i na Dalekom Istoku, koji privlači Kineze prosto zbog geografske blizine. U Irkutskoj oblasti, kao u Peterburgu, već nema dovoljno hotelskih soba i transporta za usluživanje turista iz Rusije u vezi sa rastom popularnosti pravaca kod turista iz Kine.

Ruske turističke agencije uvređene su zbog Kineza zbog toga što lokalne turističke kompanije ne zarađuju od kineskih turista. Oni kupuju od kineskih agencija, to jest novac ide u krug.

Kako smatra stručnjak Instituta za Daleki Istok Aleksandar Larin, Rusija nema toliko veliku slobodu delovanja u odnosu sa Kinom.

„Moskva mora da bira između perspektive pretvaranja Rusije u objekat širenja Zapada i perspektive pretvaranja Rusije u potčinjenog partnera Pekinga. Od ta dva zla, Moskva bira drugo“, rekao je on.

Rusija nema ni snage, ni resursa da se takmiči sa Kinom, međutim, Moskva se nada da će Peking uzimati ruske interese u razmatranje.

„U odnosima sa Zapadom, Rusija ni ne razmišlja o sporednoj ulozi“, naglašava Larin.

Rusija se trudi da uradi sve što je moguće da ne „razljuti“ Kinu, govori zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.

„Kod takozvanog strateškog partnerstva između Moskve i Pekinga, sa tačke gledišta Rusije postoje dva zadatka, od kojih ni jedan ona nema mogućnost da glasno deklariše. Prvi zadatak je koliko je moguće povezati Kinu isplativim za nju uslovima, kako bi se minimalizovala kineska vojna pretnja, koje se u Moskvi boje kao vatre, i ne treba se toga stiditi, to je osnovano“, rekao je on.

Upravo iz tog razloga, zvanične ruske vlasti se ustručavaju da primete da već oko 12 miliona građana Kine živi stalno u Rusiji.

Izvor: sneg.tv.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име