Srbija predaje Rusiji slike Nikolaja Reriha do kraja godine

Izvor fotografije: aif.ru.

Predaja sedam slika Nikolaja Reriha u zamenu za 166. list Miroslavljevog Jevanđelja održaće se do kraja tekuće kalendarske godine. Ovakav sporazum biće potpisan tokom posete Beogradu premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva 20. oktobra, izjavio je u intervjuu za TASS ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević.

Pitanje povratka stranice iz starog ćiriličnog rukopisa u Beograd razmatralo se decenijama. Što se tiče slika Reriha, njihova sudbina bila je nepoznata od 1941. godine do marta 2017. godine, kada je dopisnik za TASS pronašao platna u Narodnom muzeju Srbije.

„Ovaj proces zahteva određena sredstva, mi smo pripremili i usaglasili sa Ministarstvom inostranih poslova Ruske Federacije sporazum, koji treba da bude potpisan, čini mi se, za vreme posete gospodina Medvedeva 20. oktobra. Kod nas za sada ne postoji tačan rok za to, ali ja verujem, da će se potpisati sporazum, koji kasnije podleže ratifikaciji u ruskoj Dumi i u Narodnoj skupštini. Ova razmena, koja je praktično dogovorena u tehničkom aspektu, može biti realizovana. Sa razumnim optimizmom bih mogao reći da će se ovo realizovati do kraja ove kalendarske godine“, izjavio je ministar.

„Proces je nezaustavljiv, on je praktično završen, dva predsednika Vučić i Putin su to izjavili na pres konferenciji, mi taj proces smatramo završenim, ostala je samo tehnička realizacija. I ako ovo ne bude završeno do kraja tekuće kalendarske godine, onda će se to sigurno desiti ubrzo nakon toga“, smatra Vukosavljević.

Istorija sporazuma

Ministar je ispričao za list da proces potražnje optimalnih uslova nije bio dosta dug. „Tokom poslednjih godina sa ministrom (kulture RF Vladimirom) Medinskim imali smo niz susreta, i zajedno sa drugim temama smo sa naše strane iskazali molbu o neophodnosti pregovora o povratku 166. lista Miroslavljevog Jevanđelja, koji je neprocenjiv za srpsku kulturu“, rekao je ministar.

On je zahvalio TASS-u za dobijenu informaciju o lokaciji izgubljenih slika Reriha. „Mi smo razmatrali mnoge mogućnosti, bilo ih je mnogo, zbog toga što mi nismo znali za slike Reriha, tako da vam zahvaljujem za taj posao i tu informaciju. Mi smo, naravno, veoma brzo ustanovili činjenicu, bilo je ustanovljeno da su te slike u Narodnom muzeju, i one su se veoma retko ili se
čak nikada nisu izlagale“, naveo je Vukosavljević.

„Slike su, nastavio je ministar, već decenijama ovde, i prirodno je da ih vratimo, ovde se radi o dubokom razumevanju dvaju naroda. Nikolaj Rerih je slabo poznat srpskoj javnosti, a za ruski krug ima mnogo veći značaj“.

„Žao mi je što ćemo ostati bez slika Nikolaja Reriha, međutim, s druge strane, ja ne mogu da sakrijem zadovoljstvo, što će srpsko kulturno nasleđe biti obogaćeno nedostajućim listom Miroslavljevog Jevanđelja. Hoću da iskoristim mogućnost i da zahvalim kolegama iz Ministarstva kulture Rusije i ministru Medinskom lično za odnose, koje imamo sve tri godine koliko sam ja na ovoj dužnosti“, dodao je Vukosavljević.

Odnešen ratom Rerih

Sudbina sedam slika Nikolaja Reriha, koje su nađene u Narodnom muzeju Srbije, bila je nepoznata od momenta napada nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine.
Reč je o slikama „Burgustan. Kavkaz“ (1913), „Zvona“ (1919, slika je poznata i pod nazivom „Blagovest“, „Blagi posetioci“ (1923, poznata i pod nazivom „Sveti gosti“), „Berendei. Selo (1921, takođe poznata pod nazivom „Selo Berendeja“), „Prepodobni Sergije Radoneški“ (1922) i dva kostima za operu Rimskog-Korsakova „Sneguročka“ (stvoreni u 1921. godini).

Prema nekim podacima, jednu od slika Rerih je poklonio beogradskom muzeju. U Srbiju su doneli i druge radove Reriha u okviru izložbe, posvećene njegovom stvaralaštvu. Drugi svetski rat je sprečio da se eksponati vrate u Rusiju.

Stari srpski rukopis

Miroslavljevo Jevanđelje napisano je oko 1180. godine. Ovo je najstariji ćirilični spomenik srpske pismenosti. Čuva se u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu. Od nedavno na kopiji Miroslavljevog Jevanđelja daju zakletvu predsednici Srbije, stupajući na dužnost.

Oko 1845. godine arhimandrit Porfirije (Uspenski) nalazi rukopis u manastiru Hilandar. On je uzeo iz njega jednu stranicu i poneo u Rusiju. Jevanđelje se vratilo u Srbiju 1896. godine, kada je manastir posetio srpski kralj Aleksandar Obrenović. U zahvalnost za otplatu dugova manastira monarhu su poklonili najstariju srpsku knjigu.

Izvor: tass.ru.

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име