Proroci u stranim zemljama: najpopularniji ruski pisci u inostranstvu

U Rusiji se zna da je pisac zapravo više od pisca. Takva je snaga štampane reči u Rusiji. Ali u mnogim drugim zemljama, biti pisac, čak i veoma dobar, nije dovoljno za priznanje. Morate biti harizmatični, pokazati neku ekscentričnost da biste se istakli među drugima, čak i najtalentovanijima.

Na zapadu, svoje majstore reči dele na vrhunske i „one onako“, a da ne spominjemo pisce iz Rusije. U nekim slučajevima prepoznavanje naših književnih genija ometa jezička barijera – zaista je teško proceniti čak i „sunce ruske poezije“ A. S. Puškina, ukoliko ne znamo jezik na kojem je pisao.

Ali poteškoće u prevođenju u nekim slučajevima nisu sprečile priznanje na svetskoj sceni. Autor ovih redova jednom je imao priliku da vidi prevodioca pesama V. Majakovskog na japanski jezik. Zamislite njegove čuvene stihove ispisane hijeroglifima. Bio je učesnik naučnog skupa posvećenog radu Andreja Platonova, jednog od tri, možda najpopularnija ruska pisca na svetu. Zajedno s A. P. Čehovim i, naravno, sa F. M. Dostojevskim.

Ali zašto upravo oni uživaju posebno priznanje u svetu – pokušaćemo odgonetnuti ovde. Generalno gledano, svaki od njih imao je svoju osobenu crtu, i neobičnu, živu biografiju. Svaki je bio pionir, „prorok“ nečeg novog, na primer, neobičnog čitanja žanra u kojem je radio, prethodno nekorišćenog stila, a ponekad i originalnog filozofskog koncepta.

F. M. Dostojevski

Izvor fotografije: ridus.ru

Evo, recimo, čak i najzloglasniji knjigofobi, koji mrze književnost i sam postupak čitanja, ne mogu poreći izuzetnu ličnost Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. On, u stvari, nije samo pisac, već filozof koji je svojim postulatima prožeo romane i dokazao ih delima junaka iz njih. Pišući, pri tom, ne dosadne moralizujuće traktate, već prave detektivske priče.

Druga stvar je da je on, u stvari, pretvorio banalnu zaveru sa pretresom i otkrivanjem zločinca u duboku raspravu o smislu života, najskrivenijim tajnama ljudske duše i problemima društva. Ali Dostojevski ni sam ne bi mogao da podeli ove aspekte svesti i kreativne potrage. Iako su pokušaji postojali: postavilo se pitanje koji je sukob u romanu „Zločin i kazna“ glavni. Ni više ni manje. Odgovori su predloženi otprilike na sledeći način: društveno-politički, društveno-ekonomski, filozofski ili unutrašnji, psihološki. A svi su oni, kako razumemo, bili podjednako centralni i međusobno povezani.

U književnosti nije i ne može biti ništa nedvosmisleno i kategorično, a pogotovo ne u radu tako izvanrednog umetnika poput F. M. Dostojevskog. U tome je snaga njegovog kreativnog postupka. Samo on može sve sinove u „Braći Karamazovima“ prikazati kao oceubice i kao apsolutno nevine. Samo kod njega naizgled prosperitetni članovi društva mogu biti hiljadu puta niži od ubice Raskoljnikova, a od prostitutke Sonje i hiljadu puta.

Tako da je veoma teško otkriti tajnu genija Dostojevskog, doduše, kao i svakog genija. Ali zašto je on shvaćen i prihvaćen u različitim delovima našeg grešnog sveta ipak nije velika misterija.

A. P. Čehov

Izvor fotografije: ridus.ru

Poznat u svetu kao virtouzan dramaturg, dok su njegove pripovetke i feljtoni popularni u Rusiji. Moguće je i ovde kriviti jezičku barijeru: teško je proceniti suptilnost humora bez poznavanja originalnog jezika teksta. Bar ne u svoj svojoj sočnosti.

Ali glavna stvar zbog koje su drame bliže ljudima iz raznih zemalja je njihova slikovitost. Uostalom, one nisu namenjene čitanju, ili bolje rečeno, ne toliko čitanju, koliko inscenaciji na pozornici. A to omogućava da se shvati nešto što, zbog nedostataka u prevodu, može pobeći i najpažljivijem čitaocu.

Što se tiče drame Čehova, njihov šarm je u njihovoj mnogoznačnosti, mogućnosti različitih interpretacija na različitim scenama, pa čak i na jednoj, ali u različitim produkcijama. Stoga će „Višnjik“, „Tri sestre“ i „Galeb“ uvek biti igrani, sve dok pozorište postoji. Čak se i pojedinačni likovi, ne samo centralni, mogu čitati na različite načine.

Priče, naravno, nemaju i ne mogu imati takvu polifoniju. „Debeli i mršavi“ su dva društvena tipa, „Čovek u futroli“ je kukavica. I takvi će ostati sa bilo kojom interpretacijom, i u bilo kojoj filmskoj adaptaciji.

Stoga je moguće da će Čehov-dramaturg na polju svetske književnosti uvek dominirati Čehovom koji piše pripovedke. Iako su obojica podjednako talentovani.

A Čehov je postao tako nadaren i poznat autor zahvaljujući kratkim pričama. U početku je pisao novinarske eseje, a zatim je počeo da pravi kratke skečeve-novele.

Poznati su i drugi

Izvor fotografije: ridus.ru

Naravno, Aleksandera Sergejeviča Puškina treba je uvrstiti na listu najpopularnijih na svetu. Njegove pesme su skoro prva stvar koju pokušavaju naučiti stranci koji su odlučili da nauče ruski. Iako, naravno, ne smemo zaboraviti ni u drugoj trojici B. Pasternaka, M. Gorkog i, naravno, Lava Tolstoja, kao ni A. Platonova. I verovatno se mnogi neće složiti povodom rasporeda. Književne studije nisu egzaktna nauka, kao što smo gore napomenuli, gde se sve meri i broji.

Izvor: ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име