Četvrtina građana Rusije smatraju sebe žrtvama „perestrojke“

© Игорь Зотин /ИТАР-ТАСС

Ruski centar za proučavanje javnog mnjenja sproveo je istraživanje o odnosu ruskih stanovnika prema perestrojki, koje je pokazalo uglavnom negativnu ocenu gorbačovskih reformi.

Prema rezultatima studije, 47% Rusa, uglavnom starijih ljudi i penzionera, dobro je upoznato sa događajima perestrojke, dok je još 48% reklo da znaju ili su čuli za perestrojku, ali bez detalja. „Glavni rezultati perestrojke, kako smatra 40 odsto ispitanika, bili su porast haosa i konfuzije u upravljanju zemljom. Još 37% veruje da su kao rezultat perestrojke ljudi postali nesigurni u budućnost“, prenose RIA Novosti.

Prema mišljenju 30% Rusa, zbog perestrojke se ekonomska kriza produbila, 27% veruje da se odbrambena sposobnost zemlje smanjila, 26% je primetilo probleme u nacionalnim odnosima. Sve u svemu, 61% Rusa veruje da je doba perestrojke donelo zemlji više lošeg nego dobrog. Pri tome, 25% ispitanika, uglavnom penzionera, izjasnilo se da sebe smatraju „žrtvama perestrojke“.

Značajno manji broj ljudi je perestrojku ocenilo pozitivno – 24%. Samo 12% reklo je da su se politička prava i slobode proširile u SSSR-u, da se povećala politička aktivnost ljudi i započela ekonomska obnova zemlje. Još 8% je reklo da je rezultat perestrojke bilo jačanje međunarodnog položaja zemlje, a 6% – nacionalni preporod naroda u zemlji. U osnovi, ovo je mišljenje mladih od 18 do 24 godine koji nisu živeli pod Gorbačovom.

Preostalih 15% ispitanika je imalo poteškoće da oceni rezultate perestrojke.

Podsjetimo, početkom oktobra, zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume za obrazovanje i nauku Boris Černišev obratio se Ministarstvu rada i socijalne zaštite Ruske Federacije sa prijedlogom da se uvedu mjere socijalne podrške za „žrtve perestrojke“.

Prema Černiševu, reforme u ideološkom i političkom životu Sovjetskog Saveza u drugoj polovini 1980-ih postale su najveća geopolitička i humanitarna katastrofa za milione ljudi u SSSR-u. Zbog perestrojke stopa nataliteta je opala, a smrtnost se znatno povećala, mnogi stanovnici su umrli rano ili su se teško razboleli.

Prema Ridusu, nedavno je prvi i poslednji predsednik SSSR-a, Mihail Gorbačov, nazvao perestrojku „probojem sovjetskih građana ka slobodi“, a takođe je priznao da je i sam isprovocirao raspad unije evropskih socijalističkih država, omogućavajući vođama zemalja Varšavskog ugovora da „više ne slušaju svog starijeg brata“.

U decembru 2016. Gorbačov je nazvao nezaustavljivim karijerizmom lidera pojedinih sovjetskih republika koji su zaključili Belovežski sporazum sporazum uzrokom raspada SSSR-a i proglasio se braniocem Sovjetskog Saveza. Poslednjih godina, je takođe više puta priznao da žali zbog raspada SSSR-a, i nazivao ga „velikom državom sa ogromnim mogućnostima i resursima“.

Izvor: ridus.ru

Постави одговор

Molimo unesite svoj komentar!
Овдје унесите своје име